Izvor: B92, 05.Feb.2018, 10:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mekalister: 2025. je neobavezan termin
Evroparlamentarac Dejvid Mekalister kaže da pristup Srbije i susednih država EU zavisi od ispunjavanja strogih "pravnih, političkih i ekonomskih" kriterijuma.
Dojče vele podseća da Evropska komisija u utorak predstavlja strategiju proširenja ali i dodaje da će šest država Zapadnog Balkana, koje pretenduju na članstvoi, pristupiti EUi samo ako narednih godina sprovedu obuhvatne reforme, rekao je Dejvid Mekalister, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Nova strategija proširenja koju Evropska komisija predstavlja u utorak 6. februara ima za cilj da "ojača reformsku volju u šest država kao i da obnovi politički angažman članica EU prema Zapadnom Balkanu", rekao je Mekalister za "Funken mediengrupu" kojoj pripada desetak dnevnih listova u Nemačkoj.
Nemački političar, koji je i predsednik spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta, rekao je da 2025. godina, koju je Evropska komisija navela kao mogući termin pristupanja Srbije i Crne Gore, zapravo predstavlja "indikativni", neobavezni termin koji treba da konkretizuje pristupnu perspektivu i pruži pristupnom procesu novu dinamiku.
"Konkretni termin pristupa nove članice EU zavisiće isključivo od toga kada svaka zemlja ponaosob potpuno ispuni stroge pravne, političke i ekonomske preduslove", ponovio je Mekalister dobro poznatu briselsku formulu. Dodao je da se u šest balkanskih zemalja moraju jačati pravna država, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala te garantovati sloboda medija. Uz to, rekao je Mekalister, bilateralni sukobi u regionu moraju se okončati što pre.
List "Velt" je već imao uvid u strategiju proširenja EU u kojoj piše da je Srbiji neophodan "sveobuhvatan pravno obavezujuću sporazum o normalizaciji" odnosa sa Kosovom. Navodi se da je sada "istorijski povoljna prilika" da se budućnost zemalja Zapadnog Balkana čvrsto i neopozivo veže uz EU.
Uz "snažnu političku volju, sprovođenje reformi i još uvek nedostajuće rešenje svađa sa susedinma bi Crna Gora i Srbija do 2025. trebao da budu spremne za članstvo", dodaje se u dokumentu.
O istoj temi za austrijski list "Standard" piše politikolog Vedran Džihić. On počinje opisom "nacionalističke magle" koja se iz Beograda pušta nakon ubistva Olivera Ivanovića. Svo vreme, piše Džihić, vlast u Beogradu se prema EU prikazuje kao reformatorska, ali iznutra sprovodi sve autoritarniju politiku moći.
"U Srbiji je predsednik Vučić sa svojom SNS akumulirao više moći nego bilo ko drugi u Evropi", kažeon. Slično je u Prištini, piše Džihić, gde se premijer Ramuš Haradinaj "ističe" povećanjem sopstvene plate i kritikom na račun novog Specijalnog suda za zločine OVK.
"EU je proglasila ovu godinu godinom nade i novog ojačanog angažmana u regionu. Bilo bi fatalno da se nade pokopaju pre nego što se makar u naznakama podrže jasnom političkom agendom. Ubistvo Ivanovića i reakcije na njega pokazuju da se balkanska politika EU na početku 'godine nade' nalazi u ćorsokaku. (…) EU 2018. godine mora da se izbori da bude centralni akter na Balkanu i da inkluziju Balkana tretira kao prioritetni projekat. Alternative evropskom Balkanu bi na posletku ugrozile ceo kontinent", zaključuje ugledni politikolog.
