Izvor: RTS, 09.Jul.2015, 16:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Makalister: Veliki napredak Srbije
Srbija je napravila napredak koji pre nekoliko godina mnogi ne bi mogli ni da zamisle, ocenjuje izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Makalister u autorskom tekstu za "Frankfurter rundšau". Ističe da su pokrenute mnoge političke reforme i da premijer Aleksandar Vučić doprinosi regionalnom pomirenju.
Dejvid Makalister smatra da je Srbiji i njenim susedima potrebna evropska perspektiva iako >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u EU vlada umor od proširenja, prenosi Tanjug.
Izvestilac EP je u članku za nemački dnevnik podsetio da je premijer Vučić bio na inauguraciji hrvatske predsednice, da je kao prvi srpski premijer posetio Tiranu, kao i da 16 godina posle kraja sukoba premijeri Srbije i Kosova, uz posredovanje šefice evropske diplomatije Federike Mogerini, sede zajedno i pregovaraju o normalizaciji odnosa.
"To pre par godina nije bilo ni zamislivo", naglašava Makalister.
Politika proširenja je od koristi kako EU tako i susedima, jer pokazuje da pojam Evrope kao "jedinstvenog projekta mira" nisu samo reči prošlosti.
Makalister podseća da je 1. maja 2004. u članstvo primljeno deset novih članica, a da su tada mnogi strahovali da će to dovesti do ogromnog rasta nezaposlenosti i pada zarada.
Tako je jedno istraživanje iz februara 2004. pokazalo da svaki peti Nemac podržava širenje na istok, a da su u međuvremenu mnoge nove članice kao što su Poljska ili baltičke države dostigle stare članice i imaju čak bolje ekonomske rezultate.
Širenje na istok, naglašava Makalister, doprinelo je političkoj i ekonomskoj stabilnosti u direktnom susedstvu i nije imalo značajnog uticaja na evropsko i nemačko tržište rada, a ta politika je Nemačkoj donela ekonomske koristi.
Na dalje proširenje, kako je ukazao, kritički gledaju mnogi Evropljani, a taj fenomen se u političkom Briselu naziva "umor od širenja", što je posebno vidljivo kada je reč o proširenju na jugoistok Evrope.
Prijem novih članica pre 2019. predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je s pravom isključio kao mogućnost, konstatovao je Makalister.
Prema njegovim rečima, visoki tempo proširenja bio je potreban, ali istovremeno je i veliko opterećenje za delotvornost EU, te je zbog ekonomsko i finansijsko-političko zategnute situacije sada prioritet učvršćivanje EU pre daljeg širenja.
Ta politika konsolidacije, kako je dodao, nije u suprotnosti sa verodostojnom i iskrenom evropskom perspektivom za zemlje Zapadnog Balkana.
Korist pristupnog procesa za sve
Makalister je upozorio da se ne sme potceniti transformišuća snaga pristupnog procesa i korist za zemlje članice, kao i države susede.
Države Zapadnog Balkana koje nisu članice EU nalaze se u srcu našeg kontinenta, i okružene su članicama Unije, te bi konflikt u tom regionu ne samo unazadio razvoj u samom regionu već bi bezbednosno-politički ugrozio celu EU, upozorava Makalister.
Da bi se Zapadni Balkan stabilizovao, Unija bi trebalo da regionu posveti posebnu pažnju.
Pristupni proces može poslužiti kao podsticaj za sprovođenje potrebnih političkih i ekonomskih reformi, kao i za rešavanje postojećih konflikata.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, kako ističe Makalister, posebno je svesna značaja Zapadnog Balkana.
Makalister podseća da je ona inicirala održavanje konferencije o Zapadnom Balkanu, sastanak od istorijskog značaja, imajući u vidu bližu prošlost.
Makalister takođe poručuje da je za Srbiju i ostale zemlje kandidate jasno da pristup može uslediti tek kada politički i ekonomski preduslovi za članstvo budu stvarno u potpunosti ispunjeni.
"Put je dug i prepreke visoke. Srbija je od marta 2012. zvanično kandidat. Međutim, do danas nije otvoreno nijedno od 35 poglavlja", ukazuje Makalister.
Naglašava da će Beograd morati da napravi veliki napredak posebno u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije, modernizacije administracije i usaglašavanja spoljne politike.
"Dalji značajni preduslov za pristupanje EU je normalizacija odnosa sa Kosovom", zaključio je Makalister.
