Izvor: Danas, 10.Dec.2014, 00:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lokalne samouprave presudne za razvoj
Beograd - Region južne i istočne Srbije obuhvata trećinu teritorije države, a u njemu živi tek manje od četvrtine stanovnika. U tim oblastima plata je za 12.000 manja od republičkog proseka, stopa nezaposlenosti veća je za 32 procenta a ekonomska snaga za 80 odsto manja od proseka u republici. S druge strane, Srbija nije iskoristila na pravi način dosadašnju mogućnost korišćenja sredstava iz fondova namenjenih članicama kandidatima za pridruživanje Evropskoj uniji - kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << za Danas direktor Agencije za regionalni razvoj Miloš Ignjatović.
Kako objašnjava, Srbija kao zemlja kandidat ima mogućnost da koristi sredstva iz predpristupnih fondova, koja služe za podizanje kapaciteta administracije.
- U procesu pridruživanja i približavanja EU gotovo celo poglavlje 22 odnosi se na regionalne politike, ali i strukturne fondove, koji su u evropskim zemljama jedan od najbitnijih izvora finansiranja. Što budemo bliži EU, veća će biti i potreba da se regionalne politike usklade sa nacionalnom. Kako bi se smanjile razlike među zemljama u EU, predviđeni su kohezioni fondovi, u koje članice uplaćuju novac srazmeran svom BDP-u. Najviše sredstava iz tih fondova dobijaju države koje imaju bolje projekte i obučenije ljude. Zato nam je cilj da do 2020. unapredimo znanje i ponudimo što više kvalitetnih projekata, kako bi nakon ulaska u EU bili spremni za priliv novca veći od odliva - naglašava Ignjatović.
U tom pravcu, organizovane su i različite aktivnosti Agencije, nastavlja Ignjatović. Jedan od ciljeva je da se umanji regionalne razlike i sve veći odlazak mladih ljudi iz manjih sredina. Tako je prošle godine sproveden projekat Pomoć povratnicima u svoja rodna mesta, kroz koji je oko 50 ljudi sa završenim fakultetima u univerzitetskim centrima poput Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Kosovske Mitrovica, dobilo pomoć da započne sopstveni posao u rodnom mestu.
- Tada je identifikovano više od 40 nerazvijenih opština, a mi smo odabrali najbolje biznis planove koje smo podržali. Početnicima u biznisu pružamo usluge mentoringa dve godine, dok je nekadašnja Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja obezbedila bespovratne grantove u visini od 3.000 do 8.000 evra - kaže Ignjatović.
- U sledećoj godini jedan od projekata koji planiramo je i projekat Zaposlimo Srbiju, gde će biti targetirana područja na kojima su preduzeća u restrukturiranju ili stečaju. Želimo tim ljudima da pomognemo kroz određene programe, obuke, prekvalifikacije i slično - kaže Ignjatović.
Osim direktne pomoći mikro, malim i srednjim preduzećima, jedan od najbitnijih strateških ciljeva Agencije je edukacija predstavnika lokalne samouprave. Na taj način treba da se omogući da potencijalni investitori već na lokalu mogu da brzo i efikasno dobiju sve potrebne informacije, ali i završe sve administrativne poslove.
- Stranim investitorima potrebno je da na jednom mestu dobiju sve što je potrebno - portfolija, akreditacija, obučenu radnu snagu, informacija šta može da nađe u poslovnom okruženju i koliko je raspoloživo - objašnjava Ignjatović i dodaje da Agencija pomaže da lokalna administracija odgovori na ovakve zahteve, što je najbitniji uslov koji može da obezbedi razvoj svakog regiona. Naime, odlučujući impuls treba da daju upravo lokalne samouprave, koje najbolje mogu da ocene šta je određenom regionu najpotrebnije. One bi morale da naprave sopstvenu strategiju razvoja koja bi morala da uključi i formiranje poslovnih inkubatora, gde će se za to obučavati menadžment.
- Najbitnije je da lokalnim samoupravama pomognemo da one podignu kapacitete. Težimo tome da imamo dvosmernu komunikaciju, i Agencija, kao trenutno jedina institucija koja sprovodi politiku regionalnog razvoja, predstavlja sponu između Vlade i Skupštine kao kreatora te politike sa jedne strane, i opština sa druge. Da bi se na nacionalnom nivou uspešno kreirali pravi projekti, potrebne su informacije šta je to potrebno ljudima na tom regionu - kaže Ignjatović.
Agencija koordinira mrežom od 14 lokalnih akreditovanih regionalnih tela, u čijem osnivanju lokalne samouprave učestvuju sa više od 50 odsto. Lokalne samouprave u budžetu svake godine planiraju sredstva koja kao članarinu uplaćuju tim agencijama, kako bi pružale pomoć preduzećima sa tog regiona.
- Međutim, tek u 38 opština koje su dobile sertifikacije za dobro poslovno okruženje, postoje dobro organizovana lokalna tela koja su zadužena za razvoj regiona. Neke opštine nemaju ni mogućnosti da organizuju Kancelariju za ekonomski razvoj, već samo člana gradskog veća koji je zadužen za to, a kome to i nije osnovni posao - kaže Ignjatović i dodaje da će situacija u sledećoj godini biti u skladu sa merama štednje Vlade Republike Srbije. On dodaje da je u saradnji sa Građevinskim fakultetom u Beogradu, Agencija organizovala obuke za zaposlene u tim kancelarijama, u različitim delovima Srbije, od Beograda, preko Subotice, Kraljeva pa do Zaječara i Užica.
Region kao brend
- Brendiranje regiona je zamišljeno kao postupak gde će se za određeno područje naći najbolji prirodi, ekonomski i socijalni potencijal. Zatim se pravi knjiga standarda za taj region, gde je sadržano sve po čemu će on biti prepoznatljiv. Kada se pomene neki region, da se tačno zna koje se opštine tu nalaze, šta taj region nudi. Samo dobra slika Srbije ali i svakog pojedinačnog regiona omogućiće veće investicije i nova radna mesta - zaključuje Ignjatović.
Milijarde
- Po dobro osmišljenim projektima prednjači Poljska, koja je iz fondova EU po tom osnovu povukla milijarde evra. Od zemalja u regionu, najuspešnija je bila Rumunija, koja je od 2007. do 2013. iskoristila oko 4,5 milijardi evra.
