Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Nov.2016, 00:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubomir Živkov: Sekretar SKOJ-a
Velika Oktobarska revolucija nije nas se mnogo ticala, ali lično naša socijalistička revolucija bogme jeste: neće više biti kulaka (nismo znali ni da ih je bilo), neće biti potrebe ni za odoravanjem koje kad se sa njim pretera zahteva dolazak indžinira (jer je odoravanje bolest zavisnosti i zavisnik mora svaki put da otkine od komšija makar pola pedlja); zemlja treba da postane zajednička, a atar bez međa, kao EU danas; u zadruzi će paori, dotad opijeni privatnom svojinom i njenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << uvećavanjem, shvatiti koliko je prijatan zajednički rad, u kome niko neće ni da se pretrgne ni da se izvlači, i koliko je blagoslovena deoba gde će svak dobiti tačno koliko mu treba...
Misionari iz Sreza propovedahu vatreno novu veru, ali ova nikako da uhvati korena, kuražniji pojedinci bi na licu mesta kazali kožnom mantilu kako nisu radi da sprežu sa slepcima i da sa lenjošima pomešaju u početku njive, docnije možda i samu marvu; agitator bi ogorčeno upitao: „Šta je, ne valja vam novo, oćete treće?!", da bi naleteo na unapred sročen odgovor: „Bilo nam je dobro i sa prvim".
Ali, ako većina neće hteti u seljačku radnu zadrugu, čime će izneveriti očekivanja pokrajinskih rukovodilaca, takođe seljačkih sinova, ali koji su iz rata izišli prosvetljeni i oduševljeni kolektivizacijom u voljenom SSSR-u, svima se ipak sviđala država u kojoj neće biti gospode, uravnilovka neće mimoići ni modu, odsad ni u varoši niko neće nositi mašnu...
U centru Farkaždina - gde će jednog lepog dana biti park, sa naprednim zelenilom, kakvog nema u ataru ni u avlijama - Žarko Nikodinov drži kurs o budućnosti koja će ukinuti razlike između sirotinje i bogataša, između sela i grada, političari će živeti skromno kao i svi drugi građani... „Dobro, Žarko, šta sad radi Tito?!" – „Šta radi, šedi š drugovima u park i ražgovara."
Decenije jednakosti - oličene u drugarskim razgovorima vođenim istovremeno i u istovetnom pejzažu, od Pionirskog parka u Beogradu do parkova u Orlovatu, Perlezu, pa eto i u Farkaždinu, koji u taj mah ima plac, a još nema park - proleteće, uz zvuke lokomotiva, vršalica, đerma, švigara, crkvenih zvona, kumrija; kupićemo sedamdesetih godina i mi traktore, te će milicija mimo običaja morati iz Perleza da dolazi i kod nas, evo šta mi je o mom babi ispričao čika Duša Torački, poslednjeg leta koje mu je bilo preostalo: zaustavila Dušu tj. babu milicija, on ima dozvolu u sandučetu sa alatom, ali mu ne rade žmigavci, nema tablicu, i dok patrola smišlja šta će sa njim, on će: „Jel znate vi ko sam ja?!" – „Ko si?", na to će oni službeno i nehajno. – „Ja sam jedan od sedam sekretara SKOJ-a."
Tajac.
Po uzrastu dolazi u obzir, ali kako je dopao sela i kako nije nastavio političku karijeru, zar nisu sekretari bili streljani, jesu valjda, znanje iz čitanke neosetno se odmaklo i obrelo se u tonji kakva zajtra ume da bude pored Begeja, ali i celom slivu Tise.
Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake nedelje na Prvom programu RTV u 14.55.
Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
