Izvor: B92, 02.Jan.2012, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza diktira proširenje EU
Beograd/Brisel -- Danska od 1. januara preuzela šestomesečno predsedavanje EU i očekuje da će, kako pišu Novosti, Srbija dobiti status 28. februara.
Ekonomska kriza uveliko je uticala na utvrđivanje prioriteta šestomesečnog kružnog predsedavanja Danske Evropskom unijom započetog prvog dana nove godine, ali će zvanični Kopenhagen, ipak, i pored toga, značajan prostor u svom delovanju posvetiti nastavku >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << procesa proširenja, piše ovaj list.
„Nadamo se da će Srbiji biti dodeljen status zemlje kandidata za članstvo u februaru, u skladu sa zaključcima Evropskog saveta,"poručio je danski ministar evropskih poslova Nikolaj Vamen.
Srbija mnogo očekuje od danskog predsedavanja. Šefovi država ili vlada EU su Beogradu ostavili dodatni kratki rok da nastavi dijalog s Prištinom i primeni do sada postignute sporazume, da bi se o statusu kandidata odlučivalo 28. februara na zasedanju Saveta ministara spoljnih poslova, čiju odluku bi već 1. marta trebalo da potvrde lideri EU, u vreme predsedavanja Danske. Ostalo je, dakle, još dva meseca da se ispuni ono što Evropa očekuje od Srbije.
"U svom poslednjem izveštaju Evropska komisija je preporučila da se Srbiji dodeli status kandidata, pod uslovom da nastavi dijalog s Kosovom i da do sada postignuti sporazumi počnu da se sprovode. Evropska komisija, između ostalog, preporučuje otvaranje pretprijemnih pregovora, čim Srbija preduzme mere za normalizaciju odnosa s Kosovom,” ističu u danskom predsedništvu kako su shvatili preporuke iz Brisela i u kom pravcu će, kao predsedavajući, delovati kada je Srbija u pitanju.
U praksi to znači da bi trebalo postići bar još sporazum o predstavljanju Prištine na regionalnim forumima, da budu donesene preostale odredbe za primenu dosadašnjih sporazuma, da se započne njihovo konkretno sprovođenje, ali takođe i da se reši pitanje barikada.
Danska je odlučna da, pišu Novosti, i pored teških izazova dužničke krize na evropskom tlu, nastavi politiku proširenja prema onim zemljama s kojima je započela ovaj proces.
"Proširenje će biti važan zadatak za dansko predsedništvo,” potvrdio je Nikolaj Vamen.
Resorni danski ministar je, tako, izneo očekivanja za nastavak pregovora s Turskom i Islandom, kao i za započinjanje pristupnih pregovora s Crnom Gorom u junu.
„Priključenje EU ne ide u korist samo zemlji koja se integriše. Cela Evropa može da izvuče veliku korist od proširenja Unije," smatraju u Kopenhagenu.
Naročito se naglašava bezbednosni aspekt ovog procesa za ceo kontinent, ne samo u sprečavanju konflkata, već, u vreme mondijalizacije, i u kontekstu zajedničke borbe protiv terorizma, međunarodnog kriminala i svih drugih vidova rizika.
Drugi važan aspekt je ekonomska saradnja, širenjem zajedničkog tržišta, čime se, ističu Danci, poboljšava nivo života građana Evrope.
Četiri stuba predsedavanja
U zemlji Hamleta i lego kockica, koja po sedmi put predsedava Evropskom unijom, utvrdili su četiri stuba predsedavanja.
Odgovornija Evropa - Pod ovom stavkom podrazumeva se, pre svega, Evropa odgovornija u ekonomskom smislu, da bi se izašlo iz sadašnje krize, ali i da bi se sprečilo pojavljivanje novih kriza u budućnosti. Sve zemlje članice treba da oporave svoje finansije i ostvare neophodne reforme u tom smislu.
Dinamična Evropa - Namera Danaca je da doprinesu stimulisanju razvoja i otvaranju novih radnih mesta. Zvanični Kopenhagen želi da stavi akcenat na do sada nedovoljno iskorišćene potencijale zajedničkog tržišta. Cilj je, između ostalog, da se maksimalno uđe u digitalnu eru, da se olakša i bolje obezbedi elektronska kupovina preko interneta, kao i da se smanji prekogranična cena mobilnog telefoniranja.
Zelena Evropa - Podrazumeva promovisanje održivog ekološkog razvoja, u energetskom i klimatskom domenu.
Bezbednija Evropa - Inicijativa u ovom domenu ima u vidu ojačavanje saradnje u okviru Šengenskog sistema, u zajedničkoj borbi protiv kriminala i terorizma, ali i u sveukupnoj kontroli, uključujući i rad na stvaranju zajedničkog evropskog sistema za pravo na azil.
Koraci do statusa
- Nastavak dijaloga s Prištinom, koji se očekuje sredinom januara
- Postizanje sporazuma o predstavljanju Prištine na regionalnim forumima
- Donošenje preostalih odredaba i primena do sada postignutih sporazuma
- Uklanjanje barikada
- Potvrda na ministarskom sastanku 28. februara.
- Dodeljivanje statusa na zasedanju Evropskog saveta 1. i 2. marta
Pogledaj vesti o: Nova godina
