Izvor: BKTV News, 08.Apr.2013, 19:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovski čvor: Kako stići ”EU šargarepu”
Sve dosadašnje vlade, počev od 2000. godine, u svim fazama i oblicima državne politike pokazale su visoki stepen kooperativnosti prema EU . Put Srbije ka kandidaturi je neuporedivo teži nego što su ga imale aktuelne člancie EU u poslednje dve decenije. Taj put je blokiran različitim uslovima i uslovljavanjima koja su stalno izazivala političke i socijalne potrese u Srbiji i istovremeno dovodila u pitanje nacionalne interese vezane za >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Kosovo i Metohiju. Ako pogledamo pažljivo od 1999. godine i posle pada Slobodana Miloševića, Srbija je stalno pod pritiskom od EU i Nemačke, kao i od SAD. Neprestano smo „pod lupom“ velikih zapadnih sila kada su u pitanju međuetnički odnosi, saradnja sa Haškim tribunalom, uređenje državnih institucija, pristup LGBT populaciji, stavu prema medijima, pa sve do zahteva da se odreknemo rezolucije 1244 SB UN i ustavnih obaveza prema Kosovu i Metohiji.
Evropska unija i NATO kroz misiju KFOR već 14 godina samo posmatraju poništavanje nacionalnog identiteta Srba na Kosovu i Metohiji. Svi administratori UNMIK su pravili „korak po korak“ ka statusu nezavisnosti Kosova. Da bi se pojačala napetost 2001. godine otvorena je kriza na jugu Srbije stvarajući tzv. „kopnenu zonu bezbednosti“. UNMIK i KFOR su bili pasavni tokom velikog martovskog pogroma 2004. godine na Kosovu i Metohiji. Da podsetimo, u to vreme Srbija je bila prilično pasiva, bez značajne diplomatske inicijative. Srbi od 2000. godine ne dobijaju više od 20 odsto poboljšanja života i stanja ljudskih i etničkih prava. Odluka da se Kosovo prizna od strane SAD i većeg dela EU bila je slična kao i kod svojevremenog priznavanja Slovenije i Hrvatske, a onda i BiH zbog čega su izbijali krvavi građanski ratovi.
Sve dosadašnje vlade, počev od dr Zorana Đinđića imale su za cilj Srbiju u EU. Prvo su nam obećavali uzlazak u EU do 2004. godine, pa onda 2007. godine i sve tako do danas kada sa malim šansama očekujemo da će Srbija postati ravnopravna članica EU 2020. godine. Unutar srpskog političkog prostora i biračkog tela EU je postala ideja-ideal-ideologija sa kojom su se dobijali glasovi i vlast. Danas smo svedoci da Brisel i Vašington od Srbije traže da se odrekne same sebe, odnosno Srba na Kosovu i Metohiji, da samoponišti rezoluciju 1244 SB UN kako bi Priština dobila sve, a Srbija praktično ništa. Ako je cilj EU da Srbija bude deo njene porodice, onda mora prema njoj da se ophodi na drugi način. Ukoliko Srbija sama sebe „pogazi“ zbog neodređene i neprincipijelne politike Brisela i prihvati ono što se od nje traži, neminovno će doći do destabilizacije države.
Zato je neophodno da Srbija i njeno rukovodstvo nastave da teže ka nastavku dijaloga do kompromisnih rešenja uz angažovanje i drugih međunarodnih subjekata, i to bez pritisaka koji ponižavaju bilo koju stranu u pregovorima. Došlo je vreme da EU podrži napor Srbije kako bi se nastavio dijalog bez ucena. Od Srbije se traži mnogo, a objektivno ne nudi se ništa. Dokle ćemo biti taoci strategije „štapa i šargarepe“?
Tomislav Kresović
Tweet
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije
