Izvor: Politika, 15.Sep.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Katalonija umorna od Madrida
Ali i centralnoj vladi u Madridu nije lako da trpi gunđanje najbogatije i najzaduženije provincije u Španiji
Evropski sever se umorio od ležernosti juga, a jug od severa i njegovih jako disciplinovanih načina kako da se izađe iz krize.
Po mišljenju Artura Masa, predsednika autonomnog regiona Katalonije, sličan zamor materijala postoji i unutar Španije.
Ali, za razliku od članica Evropske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << unije čiji lideri ponavljaju želju za očuvanjem jedinstva, Mas smatra da je posle masovnih manifestacija u Barseloni dobio mandat da bude na čelu pokreta za stvaranje nove nezavisne države, van dosadašnjih okvira.
Lider Katalonaca to je otvoreno rekao i u Madridu, gde je doputovao odmah pošto se na ulicama Barselone sakupilo više od milion ljudi sa zajedničkim motom da „Katalonija nije Španija”.
Milion i po ljudi je u poređenju sa 7,5 miliona stanovnika najbogatije španske provincije kao kad bi se u Madridu slilo devet miliona, kaže Mas. „Ne možemo da se oglušimo o njihov zahtev.“
Put do nezavisnosti bi, po zamisli političara iz Barselone, trebalo da se obavi „bez ikakve dramatike”. Najznačajniji korak morao bi da bude dobro pripremljen referendum na kome bi se pokazalo isto što govore i poslednja ispitivanja javnog mnjenja: da je prvi put u novoj istoriji Španije nešto više od 50 odsto stanovnika Katalonije opredeljeno za nezavisnu državu.
„Kako da saznamo da li je jedan narod spreman da postane nacija? Glasajmo. Ako većina vidi sebe kao naciju, u demokratiji to mora da se uzme u obzir, i da se nađe način za rešenje“, smatra Mas.
Sa druge strane, deo Katalonaca slaže se sa zvaničnim Madridom da u jeku najoštrije ekonomske krize nije vreme za raspirivanje nacionalnih strasti.
Katalonija je krenula u obeležavanje svog nacionalnog praznika sa zahtevom da dobije veću fiskalnu autonomiju, tražeći od centralnih vlasti da joj pozajme novih pet milijardi evra kako bi izmirila svoje narasle dužničke obaveze.
Dok je konzervativna vlada Marjana Rahoja oklevala da ispuni ovaj zahtev, tražeći od Barselone da se obaveže na veću fiskalnu disciplinu, pokret se pretvorio u „politički cunami za nezavisnost”.
Iako najbogatija, Katalonija je i najzaduženija od svih 17 regiona Španije. Od ukupnog nacionalnog duga od 140 milijardi evra, Katalonija prema poslednjim podacima duguje 44 milijarde, što je 22 odsto od njenog bruto nacionalnog dohotka. Samo za poslednja tri meseca Barselona je povećala svoj dug za milijardu i po evra.
Stopa nezaposlenosti od 22 odsto ipak je i dalje niža od španskog proseka od 24,6 odsto.
Narodnjačke vlade oduvek su se odlikovale manjim razumevanjem za autonomaške zahteve, pa ne čudi da se u uslovima krize premijer Rahoj trudi da umanji značaj poruka koje grme iz Barselone.
Strahuje se da bi secesionistički pokret u Kataloniji otvorio Pandorinu kutiju i da bi po istom principu mogle da se odvoje i druge provincije, pre svih Baskija koja uživa veću fiskalnu autonomiju od ostalih provincija.
I mada Mas traži da se ne unosi „nepotrebna dramatika”, iz Madrida se čuje upozorenje da za stvaranje nezavisne države nije dovoljno da se referendum održi samo u pokrajini koja se otcepljuje već u celoj zemlji.
Tako je po ustavu, a da bi se on promenio u parlamentu bi to morali da odobre apsolutnom većinom.
„Unilateralna secesija ne uklapa se u ustavni okvir Španije, upozorava Hose Manuel Garsija Margaljo, ministar spoljnih poslova.
Mas se poziva na pravila demokratije koja bi se primenjivala unutar katalonskih granica. Po predviđanjima iz Barselone, katalonski referendum neće se organizovati pre proleća sledeće godine.
Do tada, računa se da će kriza biti još oštrija, što pospešuje nezadovoljstvo Katalonaca. Uz katalonizam, kako se u Španiji naziva njihov nacionalizam, svakako će se rascvetati i patriotizam ostalih regija – od čega strahuje Madrid.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 16.09.2012
