Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Feb.2018, 13:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakvo je zdravstvo u Srbiji?
Zdravstvo u Srbiji je neefikasno i fundamentalno neuspešno, a sistem nije pod jednakim uslovima dostupan svim građanima, izjavio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko komentarišući rezultate nedavno sprovedenog istraživanja koje bi ovih dana trebalo da bude predstavljeno javnosti, piše Danas.
Prema dobijenim rezultatima, Srbija u odnosu na bruto domaći proizvod za zdravstvo izdvaja relativno visoka sredstva, čak 10,38 odsto, što je znatno više >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nego Crna Gora, čak i neznatno iznad proseka za EU, s tim što ovi podaci obuhvataju ne samo državno izdvajanje, prema kome je Srbija ispod proseka, već i privatna izdavanja koja su kod nas najviša među posmatranim zemljama – kreću se oko 40 odsto dok je prosek evropskih zemalja oko 20 procenata.
Visoka izdvajanja prema ovim kriterijumima ipak su posledica niskog BDP, pa je mnogo merodavnije poređenje troškova po glavi stanovnika, gde Srbija sa iznosom od oko 1.200 dolara prednjači u odnosu na susede, Crnu Goru i Makedoniju, ali je to gotovo dva puta manje nego u Hrvatskoj i skoro tri puta niže od proseka u Evropi, pri čemu su i dalje visoki izdaci koje plaćaju naši građani u odnosu na javna sredstva, rekao je Arandarenko.
On je naveo da prema resursima Srbija ne zaostaje mnogo za evropskim, jer na 100.000 stanovnika ima 308 lekara opšte prakse, što je tek nešto iznad Crne Gore i Makedonije, a manje je od 360 koliko EU ima u proseku, mada je taj broj u Austriji i Holandiji značajnije veći i kreće se iznad 400.
U granicama evropskog proseka je i raspoloživa oprema, broj skenera, mamografa ili magnetnih rezonanci, dok je samo Austrija iznad nas po broju bolničkih kreveta. Međutim, o pacijentima u Srbiji brine znatno manje pratećeg osoblja, medicinskih sestara i tehničara.
Na 100.000 stanovnika angažovano ih je 628, prosek EU je gotovo dvostruko veći, 1.199, a u Holandiji, čiji se zdravstveni sistem smatra jednim od najuspešnijih, čak 1.441, što ukazuje da je bolnička nega u Srbiji dosta ispod kvaliteta u drugim zemljama.
Najzad, istraživanje upoređuje i ključni podatak kojim se meri uspešnost zdravstvenog sistema – očekivani životni vek. U Srbiji je on 2016. iznosio 75,5 godina, ili 78 za žene a 73 za muškarce, što je najkraće u odnosu na sve zemlje koje su kao uporedne obuhvaćene istraživanjem, dok je prosek EU za čak 5,5 godina viši, a bolje rezultate postižu i Crna Gora i Makedonija, iako po kapacitetima i izdvajanjima zaostaju za Srbijom.
Arandarenko ukazuje da naša zemlja za to što nije na samom dnu evropske lestvice može da „zahvali" tranziciji u Istočnoj Evropi, gde se prosečan životni vek smanjio zbog visoke smrtnosti, uglavnom muškaraca zbog alkoholizma.
On naglašava i da je visok udeo privatnog izdvajanja za zdravstvo jedan od uzroka što taj sistem nije jednako dostupan svim kategorijama.
Ističe i da je stanje pogoršano nakon uvođenja plastičnih elektronskih zdravstvenih kartica, bez kojih je u procesu zamene, prema podacima za drugu polovinu prošle godine, ostalo gotovo pola miliona stanovnika među kojima je znatno više onih koje su životne okolnosti izgurale iz socijalnog osiguranja nego onih koji su ga dobrovoljno napustili.
Činjenica je da se novac izdvaja, troše ga i država i građani, ali rezultati nisu dobri. Koren je u načinu funkcionisanja, a tu ne postoji stabilan sistem. I naš odnos prema zdravstvu je problem, kada imamo neki mali fiskalni suficit u toj oblasti, novac se prebacuje u PIO fond, iako se redovi pacijenata povećavaju a obim usluga smanjuje, rekao je Arandarenko.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
