Izvor: B92, 05.Avg.2018, 14:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako su uspeli? Njima je minimalac 2.000 €
Luksemburg ima samo 600.000 stanovnika, ali sa BDP-om po stanovniku od oko 110.000 dolara, najbogatija je zemlja u EU i jedna od najbogatijih na svetu.
Do 60-ih godina osnova ekonomije Luksemburga bila je proizvodnja čelika, ali poslednjih decenija napravljeni su veliki iskoraci kako bi se struktura ekonomije promenila i danas je Luksemburg jedan od vodećih finansijskih centara sveta.
Uspeh Luksemburga rezultat je njihove prilagodljivosti i dobrog obrazovanja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stanovništva te zemlje. Kada je došlo do pada industrije čelika na globalnom nivou shvatili su da težište moraju prebaciti na druge sektore.
Odlučili su da snažno promovišu finansijski sektor i danas se njihova ekonomija bazira na finansijskim uslugama koje čine oko 35 posto BDP-a. Njihova radna snaga jedna je od najobrazovanijih na svetu, a posebna prednost koja privlači brojne kompanije jest njihova multilingvalnost - govore više jezika.
Luksemburg je danas drugi po veličini centar za investicione fondove, odmah iza SAD-a, s imovinom od četiri biliona dolara, vodeći su po broju reosiguravajućih kuća u Europskoj uniji i imaju najrazvijenije privatno bankarstvo u evrozoni, piše Index.hr.
Velika atraktivnost za finansijsku industriju proizlazi iz političke i društvene stabilnosti zemlje, ali i vrlo povoljnog regulatornog i poreskog okvira, zakona koje su prilagođavali savremenim potrebama.
S godinama je razvijen specifican regulatorski okvir za alternativne investicione fondove, fondove rizičnog kapitala, međunarodne penzione fondove, razne specijalizirane fondove i reosiguravajuća društva a to je privuklo ulagače iz celog sveta.
O veličini finansijskog sektora najbolje govore brojke - u toj maloj zemlji radi oko 140 banaka koje zapošljavaju oko 26.000 ljudi i imaju aktivu od 770 milijardi evra, prema podacima PwC-a za 2016. godinu.
Uprkos tome što se radi o vrlo maloj zemlji, Luksemburg je prilično uticajan igrač u EU.
Na primer, zemlja ima šest mesta u Evropskom parlamentu, a iz Luksemburga je i Žan-Klod Junker, sadašnji predsednik Evropske komisije.
Godinama je Luksemburg bio na neki način poreska oaza za brojne multinacionalne kompanije, takođe, slično kao i Švajcarska i još neke jurisdikcije, imali su vrlo snažnu bankarsku tajnu, ali pod pritiskom OECD-a i EU, pre nekoliko godina pristali su da razmenjujui podatke o bankarskim računima s drugim zemljama i međunarodnim institucijama.
Usprkos velikom dosadašnjem uspehu, Luksemburg i dalje razvija brojne sektore ekonomije u kojima vidi budućnost, poput logistike, informacione i komunikacijske tehnologije (ICT), biotehnologije i biomedicinskih istraživanja, "zelene" energije, a u poslednje vrijeme i svemirske tehnologije.
Iako imaju vrlo razvijenu ekonomiju, i dalje uspevaju ostvarivati relativno snažne stope rasta pa je rast BDP-a u 2017. godini iznosio 3,4 posto, daleko nadmašujući evropski prosek od 1,8 posto.
Kao i svim razvijenim zemljama, i u Luksemburgu najveći deo BDP-a otpada na sektor usluga, čak 87,9 odsto. Sledi industrija s 11,9 odsto, dok poljoprivreda čini samo 0,2 odsto BDP-a.
Radna snaga broji 282.000 ljudi od kojih 78,9 odsto radi u sektoru usluga, 20 odsto u industriji, a 1,1 odsto u poljoprivredi. U ove brojke nije uračunato i 150.000 ljudi koji svakodnevno dolaze na posao u Luksemburg iz Francuske, Belgije i Nemačke. Tržište rada u Luksemburgu jedno je od najatraktivnijih u Europi.
To ne čudi s obzirom na to da minimalna mesecna plata za nekvalificiranog radnika koji radi 40 sati nedeljno iznosi oko 2.000 evra. Za kvalificiranog radnika minimalac je 20 odsto veci i iznosi 2.400 evra.
Prosečna plata iznosi više od 4.300 evra.
