Izvor: Blic, 01.Jul.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kačinjski upropastio slavlje Sarkoziju
Ajfelov toranj, simbol Pariza, zablistao je preksinoć u plavim tonovima, obeležavajući početak francuskog predsedavanja Evropskom unijom. Tačno u ponoć, Dimitrij Rupel, slovenački šef diplomatije, predao je dužnost francuskom kolegi Bernaru Kušeru na svečanosti na glavnom pariskom trgu. „Ljubljana Evropsku uniju Francuskoj predaje u prilično dobrom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stanju", rekao je Rupel, na šta mu je Kušner odgovorio da je bolje reći „u prosečnom stanju", misleći na krizu u koju je EU zapala nakon irskog „ne" na referendumu o Lisabonskom sporazumu, kojim je blokirano proširenje Unije.
Već prvog dana francuskog predsedavanja EU je doživela novi šok - Leh Kačinjski, poljski predsednik, saopštio je da ni on neće potpisati Lisabonski sporazum, jer bi to bilo „besmisleno", mada ga je poljski parlament već ratifikovao u aprilu. U Češkoj i Nemačkoj, ratifikacija čeka odluku ustavnih sudova te dve zemlje. Ipak, Francuska, novi predsedavajući, veruje da će i ova institucionalna kriza biti brzo prevaziđena.
„Pronaći ćemo izlaz. EU ide iz krize u krizu i to je način na koji ona funkcionište i razvija se. Evropska građevina je živa i ide napred", ocenio je Žan-Fransoa Teral, ambasador Francuske u Beogradu, čija je zemlja juče od Slovenije preuzela kormilo Unije.
On je podsetio na to da je Unija uspešno prevazišla čitav niz kriza, počev od one prve zbog Šarla de Gola, pa preko instistiranja Velike Britanije da dvaput pregovara o članstvu, krize oko Mastrhtskog sporazuma, kao i odbacivanja evropskog ustava od Francuske i Holandije, nakon čega je sačinjen dokument iz Lisabona.
Teral, koji je proveo četiri godine u Poljskoj i poznaje Kačinjskog, smatra da je najvažnije to što je poljski parlament dao saglasnost sa Lisabonskim sporazumom.
Sporazum iz Lisabona ima za cilj da, nakon proširenja EU, pojednostavi donošenje odluka u ovom bloku.
„U ovom trenutku, pitanje sporazuma je besmisleno", izjavio je Kačinjski, upozoravajući članice EU da na Irsku ne vrše pritisak da pronađe rešenje.
Kačinjski se ovim pridružio svom češkom kolegi, predsedniku Vaclavu Klausu, koji se takođe otvoreno protivi potpisivanju sporazuma. U tome ga podržava i dosta poslanika češkog parlamenta. Potpisivanje sporazuma je odložio i nemački predsednik Horst Keler, sve dok Vrhovni sud te zemlje ne donese odluku o pravnim konsekvencama.
Angela Merkel, nemačka kancelarka, izjavila je da i posle odluke Kačinjskog da ne potpiše Lisabonski sporazum želi da se bori za nastavak procesa ratifikacije tog dokumenta o reformi institucija EU. Nikola Sarkozi, predsednik Francuske, izrazio je zabrinutost zbog situacije u EU. „Nešto nije u redu. Ima grešaka u načinu na koji je izgrađena Evropa", izjavio je on. „Evropa zabrinjava ljude, a mislim da je još gore to što naši građani počinju da se pitaju da li je nacionalni nivo adekvatnije opremljen da ih zaštiti nego evropski", dodao je.
„Srbija da ne brine"
Francuska i EU u celini nestrpljivo očekuju trenutak kada će Srbija dobiti status kandidata za članstvo, ali odgovornost za to leži na srpskim vlastima, ocenio je Žan-Fransoa Teral, ambasador Francuske u Beogradu. On je poručio da Srbiju ne treba da brine institucionalna kriza u EU posle irskog „ne". Tačno je da je Nikola Sarkozi, predsednik Francuske, rekao da „bez ratifikacije Lisabonskog ugovora i reformisanja institucija ne može biti daljeg širenja Unije", ali to je kratkoročni problem, koji će se rešiti pre nego što dođe trenutak za ulazak Srbije u EU. Žozep Ljoveras, šef delegacije Evropske komisije u Srbiji, istakao je da će narednih šest meseci francuskog predsedavanja biti veoma važni za Srbiju, jer ona treba da potvrdi svoje evropske ambicije.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
