Izvor: B92, 09.Apr.2010, 19:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izbeglice zahtevaju svoja prava

Beograd -- Učesnici rasprave o trajnom rešenju izbegličkog problema ocenili su da rešenje nije moguće bez obezbeđivanja uslova za povratak i integraciju u zemlji prihvata.

"Povratak i integracija ključni su za stvaranje bolje atmosfere u regionu, za realan razvoj i integraciju zemalja zapadnog Balkana u Evropsku uniju", izjavila je narodni poslanik i generalni sekretar Centra za demokratiju Nataša Vučković.

Izbegličko pitanje je i važan deo pomirenja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i regionalne saradnje, izjavio je predstavnik nevladine organizacije 484 Miodrag Shrestra u uvodnom izlaganju za okruglim stolom "Kako do trajnog rešenja problema izbeglica", koji je organizovao Centar za demokratiju uz podršku fondacije Fridrih Ebert.

Ratni zločini su najveći uslov za suočavanje s prošlošću, ali je povratak imovine i restitucija svih prava progranih deo tog procesa, rekao je on i naglasio da se to, pre svega, odnosi na Hrvatsku.

Shrestra je posetio da je posle zastoja u sarajevskom procesu na Međunarodnoj konferenciji u Beogradu, koja je nedavno održana na ministarskom nivou, postignut dogovor o saradnji i osnivanju Fonda za prikupljanje sredstava za podršku trajnim rešenjima.

Pomoćnik komesara za izbeglice Ivan Gerginov je ukazao da je 250 000 srpskih izbeglica uzelo državljanstvo Srbije, čime su samo promenili status, ali nisu rešili osnovne egzistencionalne probleme.

On je naveo da je 113 700 starijih osoba, invalida i dece bez jednog ili oba roditelja najugroženiji deo izbegličke populacije.

Prema njegovim rečima, oko 48 odsto izbeglih su još postanari, 28,6 žive kod rođaka i prijatelja, a stopa nezaposlenosti među izbeglicama je za 50 odsto veća nego kod domicilnog stanovništva.

Dosad se u zemlje iz kojih su prognani vratilo ukupno 130 000 ljudi, od toga u BiH 70 000, a u Hrvatsku 53 000, rekao je Gerginov, istakavsi da je 75 odsto izbeglica u Srbiji stiglo iz Hrvatske.

Glavne prepreke za njihov povratak u Hrvatsku su, kako je kazao, oduzeta stanarska prava, nedostatak razmene informacija o optuženim za ratne zločine, povraćaj poljoprivrednog zemljišta i poslovnog prostora, rekonvalidacija prenzionog staža.

Predstavnici udruženja izbeglih su istakli da je Hrvatska donela diskriminatorske zakone na osnovu kojih su im je uskraćeno stanarsko pravo i dospele obaveze po osnovu penzionog staža.

"Kako je Hrvatska uspela da objasni Evropskoj uniji da je gotovo pola miliona Srba 'dobrovoljno' za vreme rata napustilo zemlju", zapitao je predstavnik Koalicije izbegličkih udruženja David Đumić.

Zadatak Srbije i njene diplomatije je da predoči dokaze da su izbegli Srbi pre oružanih sukoba bili izloženi različitim vidovima pritisaka, telefonskih pretnji, obeležavanja stanova i upadima policije u njihove stanove i da su isterani uz pretnje i nasilje, rekao je Đumić.

"Zahvalni smo Srbiji što nas je primila, obezbedila nam zdravstvenu zaštitu i da ekonomski preživimo", rekao je on, ali "Republika Hrvatska je izvršila jedno od najvećih pljački u istoriji čovečanstva" i mora da im vrati oduzetu imovinu, pa će sami moći da reše svoje probleme.

On je zatražio da Republika Srbija pokrene snažnu političku i diplomatsku ofanzivu kako bi institucije Evropske unije izvršile pritisak na Hrvatsku da prognanim Srbima vrati sva nezakonito oduzeta prava.

"Ukoliko to ne preduzme, a poslednji je čas, ne preostaje nam ništa drugo nego da započnemo proteste ispred ambasada stranih zemalja u Srbiji", zaključio je Đumić.

Predsednik Udruženja penzionera iz Hrvatske Jovan Kablar objasnio je da bi više od 50 odsto izbeglica rešilo stambeni problem kada bi im Hrvatska vratila više od 40 000 oduzetih stanova.

On je naveo da u Srbiji ima oko 50.000 penzionera kojima Hrvatska duguje u proseku po 81 penziju.

Prosek tih penzija je 197 evra, što znači da ovaj dug iznosi oko milijardu evra, a uz zatezne kamate i tri puta više, naveo je Kablar.

Penzioneri i izbeglice iz Hrvatske su se žalili Sudu za ljudska prava u Strazburu na dospele, a neisplaćene penzije, ali je Hrvatska sačinila takvu dokumentaciju da su njihovi zahtevi odbijeni, ispričao je Kablar.

Ukazavši da su penzije stečeno pravo koje je neotuđivo, on je objasnio da je Hrvatska i u ovom slučaju uspela da izigra izbeglice tako što je donela diskriminatorski zakon po kome ono zastareva u određenom roku u slučaju dospelih, a neisplaćenih obaveza.

Kablar je istakao da bi, bez obzira na to što je ova stvar "već presuđena" nadležne institucije Srbije trebalo da pomognu izbeglim Srbima da sačini valjanu dokumentaciju i obnove ovaj spor pred Velikim većem Suda za ljudska prava u Strazburu.

Nastavak na B92...