Izvor: B92, 11.Okt.2011, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Homoseksualci na Balkanu žive u opasnosti
Položaj seksualnih manjina na Balkanu nije nimalo zavidan. Doduše neke građanske slobode svake se godine sve više i više izražavaju i to uglavnom na politički pritisak spolja. Međutim, u nekim zemljama ni taj pritisak ne pomaže.
Zemlje Zapadnog Balkana žele u Evropsku uniju. Neke su na putu evropskih integracija i u zaštiti ljudskih prava prilično odmakle.
Hrvatska je već pred vratima Unije. U Zagrebu je 2002. godine održana prva mirna Parada ponosa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na Balkanu. Doduše, prvo okupljanje te vrste organizovano je godinu dana pre toga u Beogradu i nasilno je prekinuto.
Pripadnici policije su uglavnom mirno gledali kako pristalice neonacističkih organizacija, huligana i predstavnika crkve verbalno i fizički napadaju okupljene pripadnike seksualnih manjina.
Ni prva Parada LGBT zajednice u Zagrebu nije prošla bez incidenata. Napadnute su i povređene 32 osobe. Pri tome nijedna od uhapšenih 27 osoba, nikada nije odgovarala za nanošenje povreda, iako je sve bilo snimljeno policijskim kamerama.
Cilj nije senzibilizacija javnosti?
Homofobija je i nakon gotovo deset godina od prvih Parada ponosa na Balkanu, na prilično visokom nivou. Pa ipak, proces približavanja Evropskoj uniji omogućio je da se u fokusu nađu ljudska prava, pa tako i prava seksualnih manjina, kaže Marko Jurčić, jedan od organizatora Pride-a u Zagrebu.
"Hrvatska vlada koja je na vlasti već osam godina je približavajući se Europskoj uniji na neki način počela da shvata da bez poštovanja ljudskih prava neće moći zatvoriti jedno vrlo važno poglavlje u pregovorima. A to je poglavlje 23. Njime su obuhvaćena temeljna prava. U tom smislu, vlada je donela niz vrlo progresivnih zakona. To se pre svega odnosi na Zakon o suzbijanju diskriminacije, ali i krivični zakon, koji omogućava izricanje većih kazni optuženima za diskriminaciju po raznim osnovama, uključujući i seksualnu orijentaciju.”
U Hrvatskoj i dan danas gotovo 50 posto osoba koje su drugačijeg rodnog identiteta ili seksualne orijentacije, doživljava neki oblik nasilja. Dve trećine tih slučajeva odnosi se na ekonomsko, psihološko uznemiravanje i diskriminaciju, a ima i dosta slučajeva fizičkog nasilja.
Parade ponosa nemaju za cilj senzibilizaciju javnosti i edukaciju onih koju su netolerantni prema seksualnim manjinama, tvrde naši sugovornici. To je čin prkosa i otpora sistemu u kojem se osobe, koje ne pripadaju većini, ne osećaju ravnopravnim. Da se prilike u Hrvatskoj ipak menjaju, potvrđuje činjenica da je na svakoj sledećoj Paradi ponosa, bilo uvek više učesnika. Što znači da se tabui razbijaju i pripadnici seksualne manjine sve otvorenije, bez straha govore o svojoj orijentaciji.
Usprkos tome, broj onih za koje je homoseksualnost neprirodna pojava, što pokazuju i istraživanja nevladinih organizacija, nije se značajnije smanjio. Oko 60 posto građana protivi se okupljanju pripadnika seksualnih manjina. O protivnicima Parade ponosa i poštovanju ljudskih prava onih koji su drugačiji Jurčić kaže:
"Zapravo više ni nema javnih protivnika Paradi ponosa u Zagrebu. Svaki put se javljaju pojedinci i razne manje grupe desno-ekstremnih stranaka ili organizacija, koji taj medijski trenutak koriste za vlastitu promociju.”
Homofobija najizraženija među mladima
Međutim, posebno je zabrinjavajuće to što su istraživanja i u Hrvatskoj i u Srbiji pokazala da su homofobični stavovi najprisutniji kod mladih u starosnoj dobi od 15 do 18 godina. Velik broj njih je čak i izvršio neko nasilje zbog seksualne orijentacije ili zna nekog ko je tako nešto učinio.
Održavanje Parade ponosa u Srbiji i dalje je nemoguća misija. U julu 2010. godine ona je ponovo održana, s tim što je policija tada u potpunosti bila posvećena zaštiti 1000 učesnika koji su se prošetali ulicama Beograda. Ali do nasilja je ipak ponovo došlo. Povređeno je 20 civila uprkos velikom broju policajaca.
Politička podrška održavanju Parade ove godine je izostala. Uz obrazloženje da je sigurnosni rizik isuviše visok, vlasti u Beogradu zabranile su njeno održavanje.
Stvara se utisak da se ono što je do sada urađeno na tome da Parada ponosa postane okupljanje građana kao i svako drugo ugušeno u izraženoj homofobiji. Goran Miletić iz organizacijskog odbora Parade ponosa u Beogradu objašnjava:
"Ta homofobija uslovno rečeno možda i ne bi bila toliki problem da se ona previše često ne pretvara u nasilje. Nasilje je i dalje ključni problem. Homofobija je često kombinovana s nasiljem, što verbalnim, što fizičkim.
Ako uporedimo procente u Srbiji, Crnoj Gori ili Hrvatskoj koji govore o tome koliko ljudi homoseksualnost vidi kao bolest, on je na sličnom nivou, između 60 i 70 posto. Međutim, na pitanje u kojoj bi se meri država trebala boriti protiv homoseksualnosti, postotak građana u Srbiji koji to podržava je oko 60 posto dok je u drugim državama regiona on značajno manji”.
Neuverljivi argumenti
U trenucima kada Srbija očekuje kandidaturu za članstvo u EU, a i novi izbori su sve izvesniji, obrazloženja vlasti da je zabrana Parade bila neizbežna, deluju neuverljivo. Miletić upozorava da će u Srbiji sada biti još teže izaći na kraj s homofobijom, jer je zabranom Parade ponosa, vlast u Srbiji stala na stranu protivnika parade.
"Imajući u vidu što je država ove godine uradila, taj proces će biti još teži. To daje zeleno svetlo svim nasilnicima i svima onima koji nisu nimalo dobronamerni da u nastupajućem periodu napadaju pripadnike seksualnih manjina.”
Drugim rečima, najveći problem u Srbiji jeste kako sprečiti nasilje nad onima koji su drugačiji. Jer napada, pretnji i diskriminacije ima tokom cele godine, a napadači prolaze uglavnom nekažnjeno, najčešće uz opomenu, kaže Miletić i dodaje:
„Reč je o napadima ispred gej klubova. Često se dogodi da se skupi grupica ljudi i ispred kluba pretuku nekoga. Međutim, ima i gorih stvari. Dve transseksualne osobe, Merlinka i Suzana, koje su bile prilično poznate u javnosti, ubijene su u svojim stanovima. Drugi problem su procesi pred sudovima. Od brojnih tužbi, do sada samo imamo slučaj u kojem je jedan mladić osuđen zbog pretnji na Internetu. Dobio je sudsku opomenu. Za pretnje smrću to je i više nego blago i skandalozno. I imamo još jednu presudu u kojoj je osuđen mladić koji je jednom aktivisti pretio SMS porukama, novčanom kaznom od 100 eura."
Homoseksualci u BiH, Crnoj Gori i Makedoniji i dalje nevidljivi?
Sličnu sudbinu dele i homoseksualci u drugim državama Zapadnog Balkana: u BiH, Makedoniji i Crnoj Gori. Većina je učinjena nevidljivim. U Makedoniji je vladajuća koalicija čak najavljivala ustavne promene kojim bi homoseksualni brakovi bili izričito zabranjeni, što u najvećoj meri zagovara tamošnja crkva. Stoga se pripadnici seksualnih manjina u Makedoniji, s razlogom i ne usuđuju organizovati Paradu ponosa, a i organizacije koje se zalažu za prava homoseksualaca u ovoj zemlji, vrlo često nakon višegodišnjih uzaludnih pokušaja da nešto promene, prestaju s radom.
U BiH ima vrlo malo podataka i saznanja o tome kako sa diskriminacijom na kraj izlaze pripadnici seksualnih manjina. Dužnosnici na tu temu uglavnom ćute, a aktivisti za ljudska prava nerado govore o homofobiji u BiH jer, kako kažu, o tome nema relevantnih podataka. Organizacije koje su tokom deset proteklih godina pokušavale nešto da promene, očito više nisu aktivne. Pokušaj da se održi Sarajevo Queer Festival 2008. godine završio je nasiljem, u kojem je povređeno osam osoba. Za nasilje je bila odgovorna jedna grupa islamskih fundamentalista.
O Paradi ponosa u Crnoj Gori po prvi put je upravo ove godine bilo reči. Najpre je bila najavljena za 31.5. ali su je organizatori otkazali, odnosno kako je službeno saopšteno „odložili do daljeg". Ni napadi na pripadnike seksualnih manjina u Crnoj Gori nisu retkost. Posljednji put jedan koncert podrške tom delu populacije u Podgorici nekoliko je puta prekidan a zabeležena su i dva fizička napada.
Međutim, borba za osnovna ljudska prava na prostorima bivše Jugoslavije se nastavlja, pa tako i za prava homoseksualaca. Uprkos činjenici da na tim prostorima većina na homoseksualnost gleda kao na bolest, aktivisti u Srbiji i Hrvatskoj poručuju da neće posustati i najavljuju da će na putu ka EU biti aktuelizovani i drugi problemi gej populacije, uključujući i pitanje istopolnog partnerstva. Nacrti zakona koji bi to omogućili, navodno su već spremni.
Pogledajte kako je izgledala prva Gej parada u Beogradu u našoj Galeriji
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
