Izvor: B92, 26.Okt.2011, 14:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropu (ne) zanimaju naše oranice
Novi Sad -- Strah da će stranci za nekoliko godina doći i pokupovati naše njive samo je još jedna srpska fobija od Evropske unije.
Prelazni trgovinski sporazum, kada je o ovom pitanju reč, možda i nismo najbolje ispregovarali jer smo dozvolili da oranice budu dostupne strancima već posle četiri godine njegove potpune primene, za razliku od drugih zemalja koje su izdejstvovale da taj period bude dva ili tri puta duži, ali, nažalost, nemamo mnogo razloga da se plašimo najezde >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stranih kupaca.
Kao prvo, ko je želeo da dođe – mogao je jer mu je to dozvolio naš zakon o privatizaciji. Stranci su na našim njivama prisutni odavno, pokupovali su ovdašnje firme, a s njima i obradivo zemljište. U poslednje vreme, doduše, ne dolaze, ali i kako bi kada je Srbija po svim ekonomskim pokazateljima koji bi trebalo da privuku investicije na dnu evropske lestvice.
Drugo, naše njive i nisu tako jeftine kao što se na sva zvona daje u javnost.
Hektar kvalitetne zemlje, naročito u Bačkoj, je oko 10.000 evra. Verovatno stranac ne može platiti te njive koliko mogu i nameravaju domaći tajkuni. A s domaćim iskusnim "doktorima” za oranice bilo bi im teško voditi bitku. Problem za potencijalnog stranog kupca našeg zemljišta su i male, usitnjene parcele. Velikih, od nekoliko stotina hektara, u komadu nema. Ovih dana se, doduše, po "Dnevnikovim” saznanjima, u Sremu prodaje oko 400 hektara za 1,8 milion evra, što je oko 4.500 evra po hektaru a sadašnji vlasnik je strani državljanin. Cena je, naime, formirana prema kvalitetu tih oranica. I u Banatu su njive jeftinije, međutim, u najvećem delu Vojvodine cene dobre zemlje dobro se i drže.
Da će kod nas biti otimačine ne mogu nagovestiti ni primeri iz Rumunije, gde takođe njive nisu planule, a ni Hrvati to ne očekuju.
Predsednik Hrvatske poljoprivredne komore Darko Grivičić, komentarišući činjenicu da će Hrvatska od dana ulaska u EU stranim građanima zabraniti kupovinu poljoprivrednog zemljišta na rok od sedam godina, veli da je to "šuplja priča” jer takva zabrana i sada vredi, a stranci zemlju mogu kupovati preko kompanija. Grivičić ističe da ih više zanima ono zemljište koje će možda sutra postati građevinsko.
Elem, od srpskih pregovarača zdušno se traži da sada s Evropskom unijom ispregovaraju produženje zabrane prodaje poljoprivrednog zemljišta stranim građanima.
Za koju godinu, zbog loše vođenih pregovora s EU, u Srbiji će biti moguće prodati zemljište stranim kupcima, a prisutno je i mnogo špekulacija u trgovini zemljištem pa se one moraju sprečiti, upozoravaju iz PKS-a.
Uz ocenu da bi Vlada morala da postigne dogovor da se član 63 SSP-a izmeni i da bude kao i kod drugih zemalja u tranziciji koje su učlanjene u EU, ekonomista Danilo Šuković za "Dnevnik" je ocenio da je potrebno vreme da se steknu uslovi da stranci mogu kupovati nepokretnosti u fer odnosima, to jest od pravih vlasnika, odnosno u uslovima raščišćenih svojinskih odnosa, i po cenama koje treba da budu bar u izvesnoj meri ujednačene.
Šuković navodi da su postsocijalističke zemlje tražile i dobile period od oko deset godina od ulaska zemlje u EU, a ne samo četiri godine po ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Po njemu, stvar je u tome što vlast u Srbiji nema viziju o tome kako da racionalno postupa sa svojim resursima, a zemljište je redak i dragocen resurs.
"Recimo, u nekim zeljama EU postoji ograničenje koliko zemljišta jedan čovek koji se bavi poljoprivredom može kupiti. U Belgiji je to 385 hektara, s tim da ih pojedinac može kupiti samo pod uslovom da se bavi poljoprivredom, dakle, da to zemljište racionalno upotrebi. Kod nas očito toga nema", kaže Šuković.
Bivša ministarka poljoprivrede Ivana Dulić-Marković ne sumnja da će se tokom pregovora o članstvu o ovom pitanju voditi računa jer smo mi posebno osetljivi na to da nam neki stranac ne uđe u atar i kupi zemljište, kao da ga može negde odneti.
"Mnogo više brine me to što stranci nisu već pohrlili da kupe naše oranice jer poznato je da odavno svako ko ima preduzeće koje je registrovano u Srbiji može tiostvari pravo na posedovanje bilo koje nekretnine. Privatizacija u poljoprivredi Srbije je bila vođena tako da nismo želeli strance, miliji su nam bili ,,naši”. A ti naši mogu da se podele u dve grupe: u jednoj su oni koji su kupovinom doveli do toga da su poljoprivredna imanja postala efikasna, s velikim prinosima i konkurentnom proizvodnjom – to su "Delta", "MK-komerc", "Matijević"" U drugoj grupi onih ,,koje smo voleli više od stranaca” su ,,naši” Jerković, Šarić i drugi koji su upropastili sve što su dotakli"", navodi Ivana Dulić-Marković.
