Izvor: B92, 12.Okt.2012, 12:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropskoj uniji Nobel za mir

Oslo -- Evropska unija je ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za mir, saopštio je Nobelov komitet u Oslu.

Nagrada je dodeljena Uniji zbog dugoročne uloge u ujedinjenju kontinenta, kao i zbog zasluga u unapređenju mira, pomirenja i zaštiti demokratije i ljudskih prava u proteklih 60 godina.

Prema informacijama koje je pre dodele objavila norveška televizija NRK, odluka je doneta jednoglasno, a iznenadila je mnoge, jer se 27-člana EU upravo bori sa najvećom krizom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u svojoj istoriji.

Sekretar Komiteta Gejr Lundeštad je u intervjuu nemačkim medijima nedavno izjavio da su najveći propusti Nobelovog komiteta to što nije dodelio nagradu Mahatmi Gandiju i Evropskoj uniji, prenosi "Gardijan".

"Komitet je ovom nagradom poslao poruku evropskom narodu, apelujući da sačuvaju ono što su u proteklih šest decenija postigli", rekao je predsedavajući Komiteta Torbjorn Jagland odgovarajući na pitanja o odluci, koju su mnogi odmah nazvali "veoma kontroverznom" i "jasno političkom".

Obrazlažući dodelu Komitet je naveo da je EU imala ključnu ulogu u pomirenju Francuske i Nemačke u decenijama posle Drugog svetskog rata, kao i u jačanju demokratije u centralnoj i istočnoj Evropi i širenju stabilnosti na bivše komunističke zemlje posle pada Berlinskog zida 1989. godine.

"EU je pomogla u tome da se Evropa iz kontinenta rata, pretvori u kontinent mira", kaže se u obrazloženju.

Komitet je naveo i da EU ima velike zasluge zbog toga što je inkorporirao Grčku, Španiju i Portugal nakon pada autoritarnih režima sedamdesetih godina prošlog veka.

"Sada je delovanje Unije na regionalnom pomirenju usmereno ka zemljama Balkana. Hrvatska je na ivici ulaska u EU, otvaraju se pregovori sa Crnom Gorom, Srbiji je dodeljen status kandidata, to sve ojačava proces pomirenja na Balkanu", navedeno je u obrazloženju Komiteta.

Oduševljenje u Briselu

Dobitnici Nobelove nagrade za mir:

2011 - Elen Džonson Sirlif, Lejmah Gbove, Tavakul Karman 2010 - Liu Siaobo 2009 - Barak Obama 2008 - Marti Ahtisari 2007 - Al Gor i IPCC

...

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc je rekao da je "ganut i počastvovan" nagradom.

"Ovo će poslužiti kao dodatna inspiracija. EU je jedinstveni projekat koji rat menja mirom, a mržnju solidarnošću", naveo je Šulc na Tviteru.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo rekao je da "kada se probudio nije očekivao ovako dobar dan".

"Sa jakim emocijama sam dočekao ovu vest, to je velika čast. Ovo je opravdano priznanje jedinstvenom projektu koji radi u korist svojih građana i celog sveta. Ne sme se zaboraviti da je Unija rođena iz pepela i razaranja Drugog svetskog rata i da je razne nacije ujedinila u miru", izjavio je Barozo.

Predsednik EK je na vanrednoj konferenciji za novinare podvukao isto što i Nobelov komitet - da je "EU nešto dragoceno, nešto što se mora sačuvati".

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej rekao je da nagrada predstavljaa priznanje Evropskoj uniji za njenu ulogu kao "najvećeg mirotvorca u istoriji", dok je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton dodala da su zaslugom EU "istorijski neprijatelji postali bliski partneri i prijatelji".

Nagrada je vredna milion evra, biće uručena 10. decembra. Prošle godine su je podelile predsednica Liberije Elen Džonson Sirlif, njena sugrađanka Lejmah Gbove, kao i aktivistkinja iz Jemena Tavakul Karman.

Međutim, u slučaju EU postavlja se pitanje ko će u njeno ime preuzeti nagradu u Oslu. "O tome se još uvek razgovara, još ništa nije odlučeno", rekla je danas novinarima Pija Arenkilde Hansen, portparolka predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza.

Osim Baroza, kandidati za odlazak u Oslo su i predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton.

Poslednji put je Nobelova nagrada za mir dodeljena jednoj organizaciji 1999. godine "Lekarima bez granica".

Pre proglašenja, za favorite su slovili aktivisti za ljudska prava Aleš Beljacki iz Belorusije, Ruskinja Ljudmila Aleksejeva i meksički biskup Hose Raul Vera Lopes.

Evropski pokret u Srbiji pozdravio je dodeljivanje Nobelove nagrade za mir Evropskoj uniji, ocenivši da će to doprineti jačanju moralne i političke snage koja je EU potrebna za izlazak iz krize i za nastavak procesa integracije.

Evropski pokret u saopštenju ističe da je to posebno važno za budućnost Srbije i zemalja Balkana i apeluje na "sve političke i društvene činioce" u Srbiji da "konsoliduju snage i još snažnije, efikasnije i posvećenije vode Srbiju i njene građane ka članstvu u EU".

EU - od uglja i čelika do Nobela za mir

Nobel u podacima

125 laureata je dobilo Nobelovu nagradu za mir od 1901. do 2012. godine

24 puta je Nobelova nagrada za mir pripala organizacijama

15 žena je dobilo Nobelovu nagradu za mir

62 godine je prosečna starost dobitnika nagrade (u godini u kojoj im je nagrada dodeljena)

3 dobitnika Nobelove nagrade za mir su bili u zatvoru u trenutku kada im je nagrada dodeljena - nemački pacifista i novinar Karl von Osijecki, predvodnica opozicije Mjanmara Aung San Su Ći i kineski disident i borac za ljudska prava Liu Siaobo.

50 godina se imena nominovanih drže u tajnosti

853 laureata i organizacija je dobilo priznanja Nobelovog komiteta od 1901. do 2011. godine

Laureat ovogodišnje Nobelove nagrade za mir Evropska unija "rođena" je 9. maja 1950. godine kada je tadašnji šef francuske diplomatije Robert Šuman predstavio svoj predlog formiranja Evropske zajednice za ugalj i čelik. Šumanova zamisao, poznatija kao "Šumanova deklaracija", smatra se začetkom formiranja onoga što je danas poznato kao Evropska unija.

Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik potpisan je 18. aprila 1951. godine i EZ su tad pristupile Francuska, Savezna Republika Nemačka, Italija, Danska i zemlje Beneluksa - Belgija, Holandija i Luksemburg.

Evropski savet je 1955. godine u Milanu, u Italiji, odlučio da se dan objavljivanja Šumanovog plana, 9. maj, obeležava kao Dan Evrope.

Suština plana je bila zajednički nadzor francuske i nemačke proizvodnje i distribucije uglja i čelika kako bi se sprečila mogućnost izbijanja sukoba na evropskom kontinentu, a u budunosti postigla ekonomska unija medu državama.

Ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik stupio je na snagu 23. jula 1952, potpisan je na 50 godina i važio je do 23. jula 2002. godine.

Godine 1955. ministri inostranih poslova zemalja članica EZ za ugalj raspravljali su o stvaranju Evropske ekonomske unije koja bi se mogla ostvariti stvaranjem jedinstvenog tržišta i uvodenjem četiri slobode - kretanja ljudi, rada, kapitala i robe.

Pregovori su trajali do februara 1957, a 25. marta te godine u Rimu su potpisana dva ugovora - Ugovor Evropske ekonomske zajednice i Ugovor Evropske zajednice za atomsku energiju, poznatiji kao "rimski ugovori".

Cilj je bio stvaranje jedinstvenog tržišta i približavanje ekonomskih politika država članica da bi se postigao jedinstveni razvoj ekonomija i povećao standard života stanovnicima država članica.

Jedinstvenim evropskim aktom, potpisanim februara 1986, koji je stupio na snagu 1. jula 1987. godine, inicirana je evropska monetarna i politička unija i razvoj slobodnog unutrašnjeg tržišta, regulisana spoljnopoliticka saradnja država clanica, proširena isključiva nadležnost Evropske ekonomske zajednice na više oblasti.

Ugovor o EU, poznat i kao Ugovor iz Mastrihta (Holandija) od 7. februara 1992, stupio je na snagu 1. novembra 1993. godine i utvrdio tri stuba EU: nadnacionalni, kao prvi stub, zajedničku vanjsku i bezbednosnu politiku, kao drugi stub i saradnju u oblasti pravosuda i unutrašnjim poslovima, kao treći stub Unije.

EU od 1. januara 2007. ima 27 država članica sa blizu 500 miliona stanovnika.

Nastavak na B92...

Akter: Potvrđeno - EU dobitnik Nobela za mir!