Izvor: Deutsche Welle, 04.Dec.2015, 10:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropljani umiru ranije zbog zagađenja

Kvaliteta vazduha u Evropi je vrlo loš, tvrdi Agencija Evropske unije za okolinu. To predstavlja velik rizik po zdravlje ljudi. Više od 400.000 ljudi u EU svake godine umire ranije zbog zagađenja vazduha.

„Najveći pojedinačni rizik za zdravlje uslovljen okolinom“ u Evropi predstavlja zagađenost vazduha, tvrdi Evropska agencija za okolinu (EUA). Zbog zagađenja vazduha, navodi se dalje u izveštaju Agencije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << skraćuje se životni vek ljudi. Osim toga, zagađenje vazduha pogoduje nastajanju bolesti srca, bolesti disajnog sistema i raka.

U novom izveštaju Agencije o kvalitetu vazduha, koji je obavljen povodom Svetske konferencije o klimi u Parizu, procenjuje se da svake godine 430.000 ljudi u Evropi ranije umre zbog zagađenja vazduha.

„Zagađenje vazduha i dalje negativno utiče na opšte zdravstveno stanje Evropljana i smanjuje njihov kvalitet život i životni vek“, kaže izvršni direktor Evropske agencije za okolinu Hans Brojninks. „Osim toga, ono ima osetne ekonomske posledice, povećava troškove za medicinsku zaštitu, a zbog bolovanja smanjuje i produktivnost kompletne privrede.“

Izveštaj o kvalitetu vazduha u Evropi objavljuje se svake godine, a istražuje koncentraciju različitih štetnih materija u vazduhu u pojedinim članicama EU. Podaci potiču iz mernih stanica po čitavoj Evropi.

Zagađenje vazduha veoma loše utiče na disajne puteve

Posebno pogođeni ljudi u gradovima

Kako stoji u izveštaju, većina stanovnika evropskih gradova izložena je količini štetnih materija u vazduhu u meri koju Svetska zdravstvena organizacija (SZO) smatra opasnom. Kod problematičnih materija radi se o sitnim česticama, kiseonik-dioksidu i ozonu na malim visinama.

Pored uticaja na zdravlje ljudi, zagađenje vazduha znatno utiče i na biljke i eko-sisteme. Ono, recimo, izaziva bujanje štetnih algi u vodama i oštećenja biljaka.

Sitne čestice glavni problem

Među štetnim materijama u vazduhu, glavni izvor oboljenja i prevremene smrti jesu sitne čestice. Kompleksna mešavina čvrstih i tečnih čestica dospeva u čoveka kroz nosnu šupljinu, a izuzetno sitne čestice prečnika manjeg od 2,5 mikrometra dospevaju i u pluća i u krvotok.

Stručnjaci procenjuju da je zbog dugoročnog zagađenja vazduha u Evropi u 2012. godini ranije umrlo 432.000 ljudi, a da se životni vek svakog građanina EU smanjuje prosečno za 38 dana.

U gusto naseljenim područjima, glavni uzrok zagađenja je saobraćaj. Sitne čestice ispuštaju motori, naročito dizel-motori, ali vazduh zagađuju i kočenje, trošenje guma i podizanje prašine s površine puta.

Sitne čestice stvaraju takođe i industrijska postrojenja, termoelektrane na ugalj, peći kao i brodski i avionski motori. Tu čestice nastaju direktnim sagorevanjem, ali postoje i takozvane sekundarne sitne čestice.

Sekundarne sitne čestice nastaju zbog hemijskih reakcija u vazduhu. Sumpor-dioksid i kisionik-oksid, koji nastaju prilikom sagorevanja, reaguju s amonijakom, koji nastaje đubrenjem pri industrijskoj poljoprivredi, i spajaju se u amonijak- sulfat ili amonijak-nitrat. „Time nastaju dodatne sitne čestice“, kaže profesor Rajner Fridrih sa Univerziteta u Štutgartu. Prema njegovim proračunima, oko 40 odsto sitnih čestica u Nemačkoj otpada na sekundarne sitne čestice.

Saobraćaj je jedan od najvećih zagađivača

Stručnjaci savetuju da se, radi zaštite evropskoga stanovništva, pridržava standarda kvaliteta vazduha u skladu s preporukama Svetske zdravstvene organizacija. A to znači da bi u 28 zemalja-članica EU, koncentracija sitnih čestica u vazduhu morala da bude smanjena za prosečno jednu trećinu. „U poređenju sa sadašnjom situacijom, tako bi moglo da bude izbegnuto 144.000 prevremenih smrti“, zaključuju autori izveštaja.

Saobraćaj odgovoran za zagađenje u gradovima

U gradovima je vazduh veoma zagađen ozonom i kiseonik-dioksidom. Kiseonik-dioksid veoma je otrovan i može da izazove glavobolju, nesvesticu, gušenje i impotenciju. Ozon je takođe odgovoran za glavobolju, a nadražuje i sluzokožu u grlu i disajnim organima, izaziva kašalj i negativno utiče na funkcije pluća.

Čak 98 odsto stanovnika gradova u Evropskoj uniji, 2013. Je bilo izloženo koncentracijama ozona „koje su iznad graničnih vrednosti SZO“, navodi se u izveštaju. Osim toga, koncentracija kiseonik-dioksida za devet odsto gradskog stanovništva bila je veća od graničnih vrednosti SZO i Evropske unije.

Kiseonik-dioksid nastaje prilikom sagorevanja uglja, nafte i gasa. U gradovima je nročito problem automobilski saobraćaj. Ozon pre svega nastaje kao posledica automobilskih izduvnih gasova, a nastaje od kiseonik-oksida pod uticajem ultravioletnog sunčevog svetla.

Veliki troškovi zbog zagađenja

Sve više ljudi snosi negativne posledice zbog zagađenoj vazduha. Za države i njihove zdravstvene sisteme problem su i troškovi.

Stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) izračunali su eksterne troškove za energiju u čitavom svetu, naročito za zdravstvo, koji nastaju zagađenjem vazduha iz termoelektrana i saobraćaja. Prema njihovim navodima, globalni troškovi dosegli su 2013. godine 2.200 milijarda dolara. Dalje troškove koji nastaju zagađenjem vazduha koje izaziva poljoprivreda, stručnjaci nisu računali.

Nastavak na Deutsche Welle...