Izvor: RTS, 30.Jun.2014, 21:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekologija, (ne)dostižni standardi
Oblast životne sredine jedna je od najslabijih tačaka Srbije u procesu pridruživanja EU, još jednom su poručili predstavnici Unije. U Srbiji ima više od 3.000 divljih deponija koje su samo jedan od ekoloških problema.
Stanje u ekologiji jedan je od najvećih izazova na putu ka Evropi. Velike količine smeća neretko pritiskaju sama izvorišta vode za piće.
Tako je na primer u Babušnici, gde >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se divlja pretrpana deponija približila izvoru vode za piće. Istovremeno, obojila je evropski papir u crveno. I ne samo ona nego više od 3.000 divljih deponija koliko ih ima u Srbiji.
"Divlje deponije su najveći problem u Srbiji, naročito one pored reka, ali i divlje septičke jame. Drugi problem je što ne postoje kolektori za preradu komunalnih otpadnih voda", rekla je Jovanka Arsić Karišić iz Centralno-evropskog foruma za razvoj (CEDEF).
Imamo sedam regionalnih deponija, trebalo bi da ih je 29. Retko koja je uređena u skladu sa evropskim standardima. Poglavlje 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine, najobimnije je i najskuplje. Do 2030. godine biće nam potrebno više od deset i po milijardi evra.
"Postoje brojni problemi u vezi sa otpadnim vodama i sa raznim vrstama otpada koji zahtevaju zaista jedno jako ozbiljno usaglašavanje postojećih objekata i izgradnju potpuno novih. Mi pokušavamo da, koliko god je moguće, odložimo punu primenu propisa jer je teško izvodljivo da to primenimo u predviđenom roku", kaže ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.
Ipak, nije da novca nije bilo. Od 2000. EU je dala oko 700.000.000 evra za životnu sredinu. Često, kažu upućeni, novac nije trošen namenski. Decenijama nije ulagano, pa ne čudi podatak da Srbija prerađuje svega 10 odsto otpada. U zapadnim zemljama čak polovina se ponovo upotrebljava ili pretvara u energente.
"EU ostvaruje godišnje preko 24 milijarde iz industrijskog otpada i zapošljava više od pola miliona. Mi nemamo nijedno postrojenje za termičku preradu otpada", kaže Jovanka Arsić Karišić iz CEDEF-a.
"Pre svega treba podići svest građana, a država da stvori klimu da privrednici prepoznaju upravljanje otpadom kao dobar biznis", kaže Filip Radović iz Agencije za zaštitu životne sredine.
Ipak, poglavlje 27 svim državama predstavljalo je najveći izazov. Bugarska i Slovenija će pred Evropski sud jer nisu poštovale sve odredbe o odlaganju otpada.
Kako bi to izbegla, Srbija će neophodna sredstva, kaže ministarka Joksimović, nabavljati iz donacija ili kredita.
