Izvor: Politika, 22.Feb.2011, 23:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU sutra o suspenziji „belog šengena”
Holandija i Francuska predlažu skraćenu proceduru za ukidanje bezviznog režima, a najveća opasnost preti Srbiji i Makedoniji
Od našeg stalnog dopisnika
Brisel – Ministri unutrašnjih poslova i pravosuđa država Evropske unije razmotriće sutra u Briselu poseban mehanizam za nadgledanje sprovođenja vizne liberalizacije na Balkanu. Oni će sutra imati i prvu raspravu o predlogu Holandije i Francuske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o izmeni procedure za privremenu suspenziju vizne liberalizacije.
Suspenzija preti pre svega Srbiji i Makedoniji zbog povećanog priliva azilanata sa novim biometrijskim pasošima u države zapadne Evrope, a EU traži način da skrati proceduru za suspenziju bezviznog režima. Predlog o izmeni procedure predviđa da ministri ubuduće hitno reaguju i da na jednom sastanku mogu da donesu odluku o suspenziji umesto da postupaju po sadašnjoj komplikovanoj proceduri, koja u odlučivanje uključuje i Evropski parlament.
„Sve veći broj zahteva za azil građana Srbije predstavlja veliki problem za pojedine članice EU i važno je da vlasti u Beogradu rade sve što mogu da ne padnu ispod kriterijuma za bezvizni režim. Evropska komisija uvela je poseban mehanizam za praćenje kretanja na granicama u državama zapadnog Balkana. O tome će ministri sutra raspravljati, kao i o francusko-holandskoj inicijativi, koja nije predviđena samo za Balkan. Važno je poštovati merila za bezvizni režim”, kazala je za „Politiku” Tanja Fajon, poslanik EP zadužena za viznu liberalizaciju.
EU je veoma osetljiva kada je reč o pitanjima emigranata i azilanata i čini sve da smanji njihov priliv, a sada im preti talas ilegalne emigracije iz severne Afrike. S druge strane registrovan je povećan priliv azilanata iz zapadnog Balkana, pre svega u Nemačkoj, Belgiji i Švedskoj.
EU je od 19. decembra 2009. počela da primenjuje bezvizni režim sa Srbijom, Makedonijom i Crnom Gorom, a godinu dana kasnije sa Bosnom i Hercegovinom i Albanijom. Kada je doneta odluka o ukidanju viza za BiH i Albaniju, EU je predvidela i mehanizam pomoću kojeg će pratiti primenu vizne liberalizacije i njene posledice.
Ekspertske grupe na terenu u okviru ovog mehanizma EU ocenjivaće kako države zapadnog Balkana poštuju uslove za viznu liberalizaciju. Ako njihova ocena na proleće bude negativna, onda bi Savet ministara EU mogao već u junu da razmotri pitanje privremene suspenzije i to po skraćenom postupku, što može da znači trenutnu suspenziju. Na odluku će presudno uticati dalji priliv lažnih azilanata i poštovanje ograničenja boravka u EU na 90 dana.
Januarski podaci „Evrostata”, a to je zvanična statistika EU, pokazuju da je broj azilanata iz Srbije povećan u trećem kvartalu prošle godine za 173 odsto u odnosu na prethodni kvartal. Ukoliko podaci za četvrti kvartal prošle godine i prvi kvartal ove godine budu podjednako loši, onda nije nemoguće da će nam EU suspendovati bezvizni režim. Treba sačekati i prve zvanične podatke za BiH i Albaniju, a prema prvim nezvaničnim ni tamo situacija sa emigrantima nije najbolja.
Od vlasti u Srbiji i drugim državama EU očekuje da pojačaju kontrole na izlazima iz zemlje i proveravaju putnike u EU da li imaju dovoljno novca za put i boravak, da li imaju smeštaj i povratne karte. Od vlasti se očekuje i da istraže sve slučajeve organizovanog prevoza azilanata u zapadnu Evropu, što su činile takozvane turističke agencije sa juga Srbije i iz Makedonije. Ukoliko vlasti potvrde odgovarajuće rezultate u kontroli državnih granica i smanje priliv azilanata u EU, onda će sačuvati „beli šengen”.
Vladimir Jokanović
-----------------------------------------
Delevićeva: Moramo ispunjavati prihvaćene obaveze
Ukazujući na to da je u Evropskoj uniji situacija sa azilantima pogoršana posle događaja u Egiptu i Tunisu, da je u Grčkoj i Italiji nezaustavljiv tok onih koji traže azil, a da je od novembra prošle godine broj onih koji iz Srbije traže azil u opadanju u svim zemljama EU, Milica Delević, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije, kaže za „Politiku” da naša zemlja, čak i da ne postoji pretnja iz EU o mogućem ukidanju viza, treba da ispunjava preuzete obaveze.
„Za nas je najbolja preporuka, za bilo koji sledeći ugovorni odnos sa EU, da se pozabavimo obavezama koje smo prihvatili i da ozbiljno shvatimo potrebu da našim ljudima objasnimo da ’beli šengen’ nije prilika za rešavanje ekonomskih problema naših građana koji tamo traže azil. Jer treba imati na umu da niko u EU nije raspoložen da daje ’beli šengen’, a da neko dolazi i traži azil zato što nema para za život”.
U vezi sa radnom grupom, čije je formiranje, pred put u Nemačku, najavio potpredsednik vlade Božidar Đelić, Delevićeva kaže da bi tu grupu trebalo da formira vlada, po modelu radne grupe koja je postojala u vreme dijaloga o viznoj liberalizaciji, jer iste institucije treba da prate sprovođenje obaveza iz „belog šengena”.
Na pitanje da li, eventualno, postoji nekakva politička pozadina iza priče koja poslednjih dana stiže iz Brisela o mogućem ukidanju bezviznog režima za građane Srbije ukoliko zemlja ne bude ispunjavala ono što se od nje očekuje, naša sagovornica odgovara da, u ovom trenutku, ne veruje u takvu mogućnost, te da „najviše smisla ima baviti se pitanjem kako da odgovorimo na naše obaveze”.
B. Č.
objavljeno: 23.02.2011.
Pogledaj vesti o: Vize
