Izvor: Politika, 18.Jul.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU nadgleda grčke banke i u Srbiji
U NBS potvrđuju da svakodnevno komuniciraju sa Evropskom centralnom bankom i da se ništa ne prepušta slučaju
Odliv kapitala iz grčkih banaka koje posluju u Srbiji nije više samo pod budnim okom Narodne banke Srbije (NBS). Kako piše Fajnenšel tajms, Evropska centralna banka (ECB) dnevno će pratiti situaciju u Srbiji, Albaniji i Makedoniji, gde banke iz Grčke imaju veliki tržišni udeo. Iz NBS juče nam je potvrđeno da su u svakodnevnoj direktnoj komunikaciji sa ECB-om >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i da imaju neposrednu razmenu podataka.
ECB je obavezna da sarađuje sa zemljama kandidatima po pitanju supervizije banaka čije su matice u Evropi. U NBS, inače ističu da im ECB pruža i veću podršku od one na koju su obavezni.
ECB je pre dva dana doneo odluku da poveća Hitni fond za očuvanje likvidnosti za 900 miliona evra. Grčkim bankama će biti dozvoljeno da povuku veća sredstva iz ovog fonda. Grčke banke su zatvorene od 29. juna nakon što je ECB odbio da podiže nivo pomoći za likvidnost kada je grčka vlada najavila referendum. Nakon što je grčki parlament usvojio paket reformi očekuje se da banke ponovo budu otvorene u ponedeljak.
Evropska komisija je, takođe, pre dva dana predložila upotrebu fondova Evropske unije (EU) kao rešenje za hitno finansiranje Grčke. Komisija je ocenila da bi ta pomoć „poslužila kao premošćivanje” krize u Grčkoj narednih dana pre konačne odluke o trećem paketu finansijske pomoći toj zemlji.
„Naša zamisao je da obezbedimo finansijsku pomoć za minimalni period od četiri nedelje”, naveli su Frans presu izvori bliski Komisiji. Tom predlogu se protivi Velika Britanija koja nije u evrozoni. Ta zemlja ne bi mogla da uloži veto na takvu odluku, ali bi mogla da utiče na druge zemlje da je ne prihvate, prenosi Beta.
Grčka nema novac da ECB vrati dug od 4,2 milijarde evra, koji dospeva na naplatu 20. jula. Zato joj je odmah potreban manji zajam, jer je za pristup novom paketu pomoći koji je dogovoren u ponedeljak potrebno oko četiri sedmice.
Nezvanični izvor iz ECB-a rekao je za Fajnenšel tajms da su spremili posebne „aranžmane” za Bugarsku i Rumuniju, koje su članice Evropske unije, gde je učešće grčkih banaka takođe visoko. U Bugarskoj je veće od 25 odsto, dok je u Rumuniji oko 14 procenata koliko i kod nas. Ta sredstva, koje bi tamošnje centralne banke direktno pozajmljivale od ECB-a, služila bi kao neki vid „sigurnosnog pojasa” za premošćavanje krize.
U Srbiji inače posluju četiri banke koje su u većinskom grčkom vlasništvu: Alfa, Evrobank EFG, Pireus i Nacionalna banka Grčke (Vojvođanska banka). Srbija nije članica EU i ne može da računa na ovakvu pomoć ECB-a, ali je NBS već primenila mere kojima je sprečila odliv kapitala iz grčkih banaka prema maticama. Kako je ranije isticano iz centralne banke, povlačenja sredstava iz banaka je bilo ali nijedan jedini dinar nije otišao u slamarice, već je ostao u bankarskom sektoru. Što znači da su grđani samo premeštali svoje depozite iz grčkih u neke druge poslovne banke.
Banke u Srbiji u većinskom grčkom vlasništvu nastaviće redovno da posluju sa svojim klijentima, uveravaju iz NBS. One su likvidne i solventne, strogo regulisane, najčešće rigoroznije nego na matičnim tržištima, dodaju. Sa stanovišta domaćeg zakonodavnog okvira banke grčkog porekla ni po čemu se ne razlikuju od bilo koje druge banke koja posluje na srpskom bankarskom tržištu i depoziti u ovim bankama podjednako su bezbedni koliko i u svim ostalim bankama u Srbiji, poručuju iz centralne banke. Takođe, država Srbija građanima garantuje isplatu štednje u iznosu do 50.000 evra.
Pogledaj vesti o: Grčka
