Izvor: BKTV News, 17.Dec.2013, 21:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EU: Pregovori sa Srbijom 21. januara

Prva međuvladina konferencija Evropske unije i Srbije, koja označava formalan početak pregovora o pridruživanju, biće održana 21. januara, saznaje Tanjug na osnovu uvida u nacrt zaključaka koje će Ministarski savet EU usvojiti danas popodne.
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton počela je danas popodne da podnosi izveštaj o napretku Srbije u sprovođenju Briselskog sporazuma šefovima diplomatija zemalja članica EU koji danas zasedaju u Briselu.
Ovo su na svojim tviter nalozima nešto posle petnaest časova napisali njena portparolka Maja Kocijančič i ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt.
Ona je sinoć izjavila da je Srbija je ostvarila impresivan napredak u normalizaciji odnosa sa Prištinom i vreme je da se otvore pregovori o pridruživanju sa Evropskom unijom.
“Već sam prenela Savetu ministara koliko sam impresionirana napretkom u normalizaciji”, rekla je Ešton novinarima nakon prvog dana sastanka Ministarskog saveta u Briselu.
“Kada se pogleda šta je postignuto, vidi se da smo otišli dalje i dublje nego što sam mislila da je moguće”, rekla je juče visoka predstavnica i dodala da se sada radi na primeni “finih detalja” u vezi sa primenom briselskog sporazuma u oblasti pravosuđa.
Ministri će danas nakon njenog izveštaja zvanično precizirati datum početka pregovora i usvojiti pregovarački okvir za Srbiju.
Kako saznaje Tanjug na osnovu uvida u nacrt zaključaka, prva međuvladina konferencija Evropske unije i Srbije, koja označava formalan početak pregovora o pridruživanju, biće održana 21. januara, dok su neke stavke pregovaračkog okvira još predmet diskusije.
U ranijim verzijama ovog dokumenta kao alternativni datum bio je naveden 20. decembar, ali su ministri u međuvremenu dogovorili da to ipak bude u januaru.
Tanjugovi diplomatski izvori navode da je odluka rezultat tvrdog stava Nemačke, koja je insistirala na januaru, ali da su faktor u odlučivanju bili i predstojeći božićni praznici, zbog kojih je bilo teško “uglaviti” konferenciju u raspored rada Saveta EU.
“Savet će nastaviti da pažljivo prati trajni angažman Srbije na normalizaciji odnosa sa Kosovom, kao i primenu dosad postignutih sporazuma”, navodi se u nacrtu zaključaka Ministarskog saveta i dodaje da Beograd i Priština ne smeju da se međusobno blokiraju na evropskom putu.
“U ovoj novoj fazi odnosa (sa EU) Savet poziva Srbiju da obrati naročitu pažnju na vladavinu prava, a naročito na reformu pravosuđa i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala”, poručuju evropski ministri, uz naglašavanje potrebe da se nastavi i reforma javne uprave.
Sem toga, Srbija se poziva da obezbedi nezavisnost institucija, slobodu medija, poboljšanju poslovnog okruženja i zaštiti manjina, pogotovo Roma i LGBT populacije.
“Srbija treba da nastavi da efektivno sarađuje sa Euleksom i da aktivno doprinosi nesmetanom ispunjavanju mandata Euleksa”, piše u nacrtu zaključka.
Očekuje se da Savet večeras usvoji i pregovarački okvir za Srbiju, u vezi sa kojim ima još ima nerešenih pitanja.
Konferencija za štampu zakazana je večeras za 21 sat.
Pregovori Srbija-EU u senci Kosova
Iz nacrta pregovaračckog okvira u koji je Tanjug ekskluzivno imao uvid, proizilazi da postoje dve sporne tačke, koje se obe odnose na proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
Obe su sadržane u tačkama 12, 23 i 38 okvira, gde se kaže da proceš normalizacije Beograda i Prištine na kraju “treba da dovede do [pune] normalizacije odnosa [u obliku pravno obavezujućeg sporazuma]”. U predlogu platforme reč “puna” kao i stavka o pravno obavezujućem sporazumu nalaze se u uglastim zagradama, što znači da su sporne.
Na ovim formulacijama insistiraju Nemačka i Velika Britanija, koje su jesenas u neformalnom dokumentu (“non-pejperu”) pismeno iznele zahtev da pregovori budu tesno i formalno vezani za proceš normalizacije.
Većina ostalih članica, međutim, smatra da je termin “puna normalizacija odnosa” prestrog i da kao i stavka o “pravno obavezujućem sporazumu” praktično pred Srbiju postavlja zahtev da zvanično prizna nezavisnost Kosova.
To je, kako kažu Tanjugovi diplomatski izvori u Briselu, i stav Litvanije, koja će do kraja godine predsedavati Savetom.
Inače, u nacrtu platforme u koji je Tanjug imao uvid proceš normalizacije je već čvrsto vezan za pregovore kroz poglavlje 35 koje će biti “primarno vezano za Kosovo”.
Ovo poglavlje će, kao i poglavlja 23 i 24, koja se tiču pravosuđa, policije i osnovnih prava, biti među prvima otvoreno, a među poslednjima zatvoreno, predviđa se u nacrtu okvira.
“Srbija u svim oblastima mora da obezbedi da njen stav o statusu Kosova ne postavlja prepreke niti smeta primeni akija (pravila i propisi EU za pojedine oblasti), a svaka takva prepreka će se razmatrati u okviru poglavlja na koje se odnosi”, piše u tački 38 nacrta platforme.
U istoj tački se kaže i da tokom pregovora “Srbija naročito mora da se postara da usvojeni zakoni, uključujući i njihov geografski okvir, ne budu suprotni [punoj] normalizaciji odnosa sa Kosovom”.
Sem toga, okvir poglavlje 35 stavlja u istu ravan sa poglavljima 23 i 24, jer predviđa da se pregovori mogu zamrznuti ukoliko u bilo kom od ova tri poglavlja “dođe do ozbiljnog zaostatka”.
To znači da će nezavisno od konačnog dogovora oko dve sporne formulacije o krajnjem ishodu procesa normmalizacije, ceo proces pregovora o pridruživanju ostati čvrsto vezan za odnose Beograda i Prištine – što je manje-više suština britansko-nemačkog stava i oko čega se sve članice saglasne.
Izvor: Tanjug
Tweet

Nastavak na BKTV News...