Izvor: Press, 14.Okt.2013, 16:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EK: Izazovi za Srbiju tek slede

“Ovo je bila istorijska godina na putu Srbije ka EU”, kaže se u zaključku EK u koji je Tanjug imao uvid, a u kome se takođe konstatuje da je kao rezultat napretka u nizu oblasti "Srbija započela novu fazu u odnosima sa Unijom". 

U pet stranica dugačkom dokumentu piše da je u odnosima sa Kosovom ostvaren “vidljiv i održiv napredak”, te da primena Briselskog sporazuma već daje “brojne nepovratne efekte na terenu”

Istovremeno, kaže se da je veoma značajno >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << što su se obe strane dogovorile da ne ometaju jedna drugu na putu evropskih integracija. 

U skladu sa ostvarenim napretkom, Komisija očekuje da Evropski savet što pre završi izradu pregovaračke platforme i da je usvoji, kako bi prva međuvladina konferencija počela najkasnije u januaru 2014, u skladu sa junskim zaključcima Saveta. 

“U ovoj novoj, zahtevnoj fazi odnosa sa EU, Srbija će morati da intenzivira napore da u potpunosti ispuni kriterijume za članstvo”, kaže se u izveštaju, uz napomenu da je od kljucne važnosti da svi građani budu upoznati sa koristima i prilikama koje im se otvaraju tokom celog procesa pridruživanja. 

Kao glavne izazove koji se pred Srbiju postavljaju u neposrednoj budućnosti Komisija uočava vladavinu prava (a naročito reformu pravosuđa), borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, reformu javne uprave, nezavisnost ključnih institucija, slobodu medija, suzbijanje diskriminacije i zaštitu manjina. 

U izveštaju se kaže da su usvojene sveobuhvatne strategije u oblasti pravosuđa, suzbijanja i organizovanog kriminala, kao i da je usvojen proaktivni pristup istragama o korupciji, koje sada obuhvataju i slučajeve na visokom nivo.

"Zahvaljujući regionalnoj saradnji pokrenute su istrage o organizovanom kriminalu, mada su pravosnažne presude još retke", uočava EK. 

Takođe se konstatuje da Srbija u potpunosti sarađuje sa Međunarodnim Tribunalom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. 

Kada je reč o zaštiti manjina, EK smatra da zakonski okvir za to postoji, ali da se još ne primenjuje u potpunosti na celoj teritoriji Srbije. Sem toga, vlasti su zabranom Parade ponosa u Beogradu ispoljile nedostatak političke podrške zaštiti prava LGBT populacije ,te su tako propustile priliku da pokažu da se u Srbiji poštuju temeljna ljudska prava, konstatuje Komisija. 

Srbija će ubuduće morati da posveti znatno više pažnje nezavisnosti institucija, pogotovo pravosudnih

“Postojeći ustavni i zakonski okviri još ostavljaju prostora za neprihvatljive političke uticaje, naročito kad je reč o ulozi Skupštine u imenovanju i razrešenju nosilaca pravosudnih funkcija”, upozorava se u izveštaju EK. 

“Dalje reforme iziskuju sveoubuhvatnu analizu troškova, efikasnosti i dostupnosti u pravosuđu”, piše u izveštaju, u kome se takođe kaže da se očekuju konkretni rezultati u procesuiranju slučajeva korupcije i organizovanog kriminala i da je neophodno ustanoviti zakonski okvir za zaštitu “zvizdača”. 

Evropska komisija traži da se posveti već pažnja slobodi medija.

“Srbija sada treba da počne sa primenom Medijske strategije, počevši od usvajanja zakona o javnom informisanju i medijima, javnim servisima i elektronskim komunikacijama”, stoji u zaključcima Komisije. 

“Ključni problemi su drzavno finansiranje i kontrola nad medijima, kao i finansijska održivost javnih servisa”, navodi se u izveštaju, i dodaje da je novinare, borce za ljudska prava i druge ranjive grupe, uključujući LGBT populaciju, neophodno zaštititi od napada “radikalnih grupa”. 

Kada je reč o ekonomiji, konstatuje se da je Srbija ostvarila “izvestan napredak” u stvaranju funkcionalne tržisne privrede, ali da je neophodno učiniti značajne napore kako bi se na srednji rok sačuvala konkurentnost sa tržisnim silama unutar EU. 

Komisija je uočia da se Srbija u 2012. suočila sa recesijom i da se privreda suzila za 1,7 odsto, te da je u prvoj polovini ove godine rast izvoza donekle ublažio posledice opadanja domaće potražnje i doveo do “blagog i neravnomernog oporavka”. 

Izvestan napredak je uočen i na polju fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi državnih preduzeća, ali Komisija konstatuje da se skromni rast i prvi znaci oporavka nisu prelili na tržiste rada, pa su budžetski deficit i stopa nezaposlenost još izuzetno visoki. 

“Državno učesće u privredi je značajno, a državna preduzeća nastavljaju da gomilaju dugove”, kaže se u izveštaju. 

“Srbija treba da nastavi da poboljšava poslovno okruženje I uloži značajan napor da kreira konkurentnan privatni sektor. Pravna nesigurnost I korupcija blokiraju tržisne mehanizme, a jedan od važnih problema je neformalni sektor”, tvrdi Komisija. 

Od Srbije se dalje zahteva da ubuduće udvostruči napore kako bi uskladila svoje zakone sa evropskim standardima u nizu oblasti, od revizorskih službi javnih nabavki, poljoprivrede i ekologije. 

Na samom kraju ovog dokumenta stoji da tokom pregovora o primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju nije uzeto u obzir pristupanje Hrvatske EU, pa Komisija poziva Srbiju da “hitno revidira svoj stav kako bi se izvršilo prilagođavanje zasnovano na tradicionalnom protoku dobara. ” 

Izvori iz EK rekli su Tanjugu da se ovo odnosi na spor oko tarifa na uvoz cigareta iz Hrvatske, koji je izbio nakon što je Hrvatska zatražila da i nakon prijema u EU sačuva privilegije koje je imala u okviru CEFTA, što je Srbija ocenila kao neprihvatljivo. 

Pun tekst izveštaja Komisije, uključujući i detaljniju analizu napretka Srbije u evropskim integracijama, biće zvanično predstavljen u sredu.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Press...