Izvor: TvojPortal.com, 11.Jun.2012, 09:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dugovi Srbije: Šta ćemo za 15 godina?
Izvor:smedia.rs Spoljni dug Srbije na kraju prošle godine iznosio je 24,1 milijardi evra. Skoro pola milijarde više nego na kraju 2010. U odnosu na 2000.godinu to je 13 milijardi više. Ekonomisti su podeljeni oko toga da li zemlja treba da nastavi da se zadužuje, kao i oko načina na koji će dugovi biti isplaćeni.Spoljni dug Srbije svake godine se uvećava. Da bi se zemlja izvukla na pravi put zadužujemo se u EU, Rusiji, dobro poznatih međunarodnih institucija, ali od skoro i u drugim >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << zemljama, na primer Azerbejdžanu. Taj novac trebalo bi da koristimo za obnovu infrastrukture i da ga ulažemo u nešto što bi za par godina trebalo da nam donese korist.
Tu korist za sada ne vidimo. Za četiri godine izgradili smo par mostova, svega 180 kilomerata autoputa, a železnica nam je i dalje među najsporijim u Evropi. Ubrzanje bi trebalo da se dogodi „infuzijom“ ruskog kredita od 800 miliona dolara. Time će zaduženost zemlje premašiti vrtoglavu cifru od 25 milijardi evra. To je čak 74 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Sudbina Grčke za 15 godina?
Ako nam je za utehu, daleko smo od Grčke, Belgije ili Španije, ali ako ovako nastavimo delićemo njihovu sudbinu za 15-20 godina, kaža za S media portal ekonomista Miroslav Zdravković. -Sada svi za primer uzimaju azerbejdžanski kredit od 320 miliona evra, a zaboravlja se na stotine nebuloznih kredita koji su uzeti sa velikim slavljem, i koji su propraćeni medijskom pompom. Mi smo sada u istoj poziciji kao što je bivša Jugoslavija bila 1982. Od te godine krenulo je spremanje raspada zemlje, koja je prekinula spoljno finansiranje. Nije bilo novih kredita, a na naplatu su došli stari krediti. Sada je Srbija u sličnoj „buli“. Država od 2008. zajmi novac, ali su preduzeća blokirana i ne mogu da imaju nov priliv novca. Mi smo u potisnutoj tražnji koja će trajati narednih 15, 20 godina. Kredite koji su uzimani ovih godina plaćaće i deca i unučići –pesimističan je Zdravković.
Prema podacima koje svakog meseca objavljuje Ministarstvo finansija, najviše novca dugujemo Svetskoj banci, skoro dve milijarde evra, MMF-u oko 700 miliona, a novac treba da vraćamo i stranim vladama. Ekonomista Goran Nikolić ipak tvrdi da se u Srbiji previše drami oko spoljnog duga. On za S media portal kaže da je to stavka koja se kontroliše:
-Kad su u pitanju dugovi postoji jedan nivo dramatizacije. Različiti su i motivi, neki su dobronamerni, da bi se popravilo stanje, ali ima i zlonamernih. Ove godine Srbija mora da servisira između 900 miliona i miljardu evra spoljnog duga. To jesu velike pare, ali ne sume od kojih se diže kosa na glavi.
Analitičar Nikola Jovanović za S media portal napominje da država treba da se zadužuje: -Treba da se nastavi sa kreditima, pogotovo zato što smo se izborili da pojedini budu preferencijalni, koji su su daleko povoljniji od tržišnih i uglavnom su namenski. Oni su namenjeni putevima i železnicama, i to je dobro jer su oni važan faktor generisanja održivog rasta u budućnosti.
Problem u isplati
Ipak, Jovanović ističe da je problem u tome što država ne može da isplaćuje ni najpovoljnije kredite:
-Neki krediti su loše pregovarani pa je dobar deo sredstava išao za konsultante, a u realizaciji projekata nisu učestvovale domaće firme. Dug još nije prevelik, tu je na evropskom proseku, ili možda čak i niži. Ali, koliki god da je dug, imamo problem sa otplatom. Imamo budžetski deficit, male prihode, mali izvoz pa su problemi u finansiranju duga u strukturi ekonomije. Finasiranje dugova je posledica, a ne uzrok naših finansijskih problema, kaže Jovanović. On ne isključuje mogućnost da Srbija jednog dana završi kao Grčka.
-Sve zavisi od nas. Mi ćemo grcati ako nam infrastrukura bude kao u Čadu. Ako se ne budemo zaduživali namenski mi sebe osuđujemo na afrikanizaciju. Svi koji tvrde da zemlja ne treba da se zadužuje, zapravo misle da Srbija može da napravi nešto što smo pre zvali herojski ekonomski rast. To je nemoguće.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
