Izvor: B92, 22.Nov.2011, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država garantuje 2 mlrd. evra zajma
Beograd -- Ako bi se Srbija oslobodila državnih garancija za inostrane zajmove javnih preduzeća mogla bi dodatno da se zaduži za novu milijardu evra.
Ukupni dug države Srbije iznosi, naime oko 14,8 milijardi evra, što je prema po metodologiji Evropske unije. I dok je prema Zakonu o javnom dugu ta obaveza blizu zakonom dozvoljene granice od 45 odsto BDP-a.
Prema mastrihtskim kriterijumima javni dug je znatno niži – 41,6 odsto, iz razloga što državne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << garancije ne ulaze u definiciju javnog duga. Naši propisi su, da li srećom, znatno stroži.
Prema Mastrihtu, u javni dug ulaze samo aktivirane garancije, odnosno zajmovi onih preduzeća za koje je država garantovala, a koja nisu u stanju da ih vrate. Sa druge strane, javna preduzeća koja mogu da ih servisiraju ne računaju se kao obaveza.
Bez obzira na to što je naša računica konzervativnija, u Vladi Srbije su, izgleda, svesni da bi, samo godinu dana nakon usvajanja fiskalnih pravila, promena obračuna mogla da izazove kontroverzne reakcije.
Podaci Ministarstva finansija pokazuju da država Srbija garantuje za nešto više od dve milijarde evra zajmova javnih preduzeća. Čak polovinu tog iznosa preduzeća nisu u stanju da vrate, pa su zbog toga aktivirane državne garancije. Tako bi i prema evropskoj definiciji nešto više od milijardu evra „ušlo” u državni dug zemlje.
Ko se uz garanciju države najviše zadužio?
Sudeći prema podacima objavljenim u Biltenu javnih finansija Ministarstva finansija, najviše kredita, uz državnu garanciju, uzelo je preduzeće „Putevi Srbije”.
Prema našoj računici, ova kompanija pozajmila je više od 800 miliona evra. Za most kod Beške, na primer, podignut je zajam od 72 miliona evra, za obilaznicu oko Beograda dva kredita. Jedan od 60 i drugi od 80 miliona evra. Za most „Gazela” pozajmljeno je 33 miliona evra"
Uz garanciju države, zaduživale su se i „Železnice Srbije”, pa njihovi ukupni zajmovi dostižu oko pola milijarde evra. Elektroprivreda Srbije pozajmila je nešto više od 400 miliona evra. Samo za brojila uzet je kredit od 40 miliona evra. Država je dala garancije i za zajmove „Fijata” u ukupnom iznosu od 200 miliona evra, dok je „Jat” pozajmio oko 50 miliona evra uz garanciju države.
I Bogdan Lisovolik, šef kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda, istakao je za „Politiku” da su državne garancije za javna preduzeća prilično velike.
"Ona uglavnom ne posluju profitabilno i nisu u stanju da uzmu kredit bez garancije države. Smanjenje garancija značilo bi bolju kontrolu javnog duga", posavetovao je Lisovolik.
Lu Brefor, šef kancelarije Svetske banke, rekao je da bi povećanje limita za zaduživanje samo godinu dana pošto su usvojena fiskalna pravila poslalo veoma lošu poruku poveriocima i investitorima.
"Uvereni smo da je moguće ostati u granicama javnog duga kroz bolju upotrebu državnog novca, snažniju i bržu primenu reformi u oblasti javne potrošnje i usvajanje politike koja će omogućiti održivi rast na srednji rok. Rešenje nije da se granica javnog duga poveća, nego u uštedama koje su neophodne da država ostane unutar razumnog nivoa budžetskog deficita", smatra Brefor.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
