Izvor: Vesti-online.com, 24.Okt.2013, 16:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

DW: Turci ponovo osvajaju Balkanu

Turski premijer Tajip Erdogan iskoristio je posetu Kosovu da ponovo podseti na Otomansku imperiju i veze Turske i Balkana, ocenjuje danas Dojče vele (DW) dodajući da se postavlja pitanje da li je reč o čistom biznisu ili je Turska na Balkanu konkurent Evropskoj uniji.

Povodom jučerašnje Erdoganove izjave u Prizrenu da je "Turska Kosovo i Kosovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Turska", DW navodi da se Erdogan neskriveno poziva na Otomansku imperiju koja je zauzimala prostore Balkana i da je zaista, tamo gde na Balkanu dominira muslimansko stanovništvo primetan jak politički i privredni uticaj Turske koji stručnjaci tumače kao vrstu protivteže EU.

  Tajip Erdogan

 

Kosovski ekonomista Lumir Abdidžiku rekao je za DW da Turska već dominira na Kosovu, jer je firmama iz Turske već poverena izgradnja aerodroma i mnogih saobraćajnica, a dominiraće i energetskim sektorom i najverovatnije telefonskom mrežom.

 

Osim ekonomskog, tu su i društveni uticaji – tako u Prizrenu, gde je govorio Erdogan, postoje turska televizija i radio, a turska stranka deli vlast sa partijom Hašima Tačija, dodaje DW i prenosi reči šefa turske stranke Leventa Buša da u Prizrenu postoji "25 turskih društava, među njima i ona za žene ili mlade, koja organizuju razne kulturne manifestacije".

 

Uvreženo je mišljenje da Ankara vodi neo-otomansku politiku te da se posebno okreće Albaniji, Kosovu, Makedoniji i BiH, zbog velikog broja muslimana.

 

"Mnogo ljudi na zapadnom Balkanu veruje da je glavni cilj turske vlade da poboljša svoje veze sa islamskim svetom. Veruje se da se politika Turske pre bazira na ideološkim nego na nacionalnim interesima", kaže Erhan Turbedar, turski stručnjak za Balkan.

 

On dodaje da ta sumnjičavost prema Turskoj većinom vuče korene iz istorije, ali i da nedostatak informacija u balkanskim medijima o razvoju u Turskoj te stereotipe pojačava. Očekivano, najveći otpori turskom uticaju postoje među stanovnicima

Srbije, navodi DW i dodaje da manje od 15 odsto njih smatra da je Turska prijateljska zemlja iako mnogo veći procenat uzbuđeno prati dogodovštine Sulejmana Veličanstvenog, a srpski zvaničnici odreda izjavljuju da je Turska važan partner te da robna razmena – koja je sada oko pola milijarde evra godišnje – može i treba da bude još veća.

 

"Važno je što Turska održava neutralan pristup na Balkanu i nije viđeno da podrzava bilo koju stranu prema etničkoj pripadnosti", smatra Sabina Frejzer, direktorka za Evropu u istanbulskom centru Međunarodne krizne grupe.

 

Pojedini analitičari, poput Miloša Šolaje iz banjalučkog centra za međunarodne odnose, veruju da se mesanje Turske na Balkanu "smatra nekom vrstom kompenzacije za spor ulazak Turske u EU". Postoji i drugačije viđenje – Evropa, oslabljena krizom, i dalje deklarativno nudi zemljama regiona nekakvu perspektivu, ali nema koherentnu strategiju. U taj vakuum spretno uleće Erdogan. Kosovski ekonomista Lumir Abdidžiku nije presrećan zbog toga.

 

"Iskreno, potrebne su nam i zapadne firme na Kosovu. Zapadnih investitora nema jer ne žele da rade u ovakvom poslovnom okruženju. Turske firme su nešto drugo, dobro izlaze na kraj sa našom birokratijom i visokim stepenom korupcije. Ali politički je turska dominacija za nas opasna. Potrebne su nam zapadne vrednosti", dodao je on.

Nastavak na Vesti-online.com...