Izvor: Vostok.rs, 29.Apr.2014, 17:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ciljajući na Rusiju, SAD podrivaju EU
29.04.2014. -
Obećanje predsednika SAD Baraka Obame da će uvesti sankcije protiv čitavih sektora ruske ekonomije kao odmazdu za njenu politiku u pogledu Kijeva može još više da iskomplikuje situaciju u samom zapadnom taboru.
Pitanje o sankcijama protiv Moskve i tako je ozbiljno podelilo EU. A dalja ratoborna dejstva Vašingtona mogu da udare po >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << EU i ekonomski. Ali možda to i jeste glavni cilj SAD? – pita se naš komentator Petar Iskenderov.
Sa samim Barakom Obamom sve je jasno. On je pretrpeo neuspeh u reformisanju sistema zdravstva i balansiranju državnog budžeta – i sada mora hitno da traži birčake rezerve za svoje pristalice demokrate. Ipak najpažljiviji slušaoci ratobornih Obaminih deklaracija nisu njegovi sunarodnici Amerikanci, već stanovnici EU. Jer šta u praksi znače sankcije protiv čitavih sektora ruske privrede? Podkopavanje čitavog kompleksa trgovinsko-ekonomskih veza Rusije i EU u energetici, saobraćajnoj, infrastrukturnoj, raketno-kosmičkoj sferi, građevinskoj industriji, metalurgiji, mašingoradnji i konačno turizmu. Pri tome snažnije od drugih će postradati ekonomija onih dražva koje su istorijskih tešnje vezane za Rusiju. A to nisu samo države Centralne i Istočne Evrope, već i Nemačka, Francuska, Španija, Italija.
Nije slučano što sve veću zabrinutost dešavanje izaziva u Nemačkoj. U januaru 2014. godine predsednik Nemačke Joahim Gauk je potvrdio da zavisnost ekonomije zemlje od spoljne trgovine zahteva osiguranje pristupa spoljnim tržištima, stabilnost u zoni nemačkih spoljnotrgovinskih interesa i odlučnije vođstvo u poslu produbljivanja međunarodne saradnje.
Poslednja teza je jasno aludirala na nezadovoljstvo američkim liderstvom u svetskim poslovima. Tako da se jedan od adresata pooštravanja antiruske politike SAD nalazi na Rajni. Uz to talas konfrontacije sa Moskvom, na koji aktivno podstiče evropljane Vašington, dobro se nadovezuje na planove određenih krugova za stvaranje transatlantske zone slobodne trgovine. Ipak sama ideja vrlo podseća na pokušaj da se ne oporavi svetska privreda, već da se ona satera u još dublju krizu, istakao je u razgovoru za Glas Rusije direktor ruskog Instituta za globalizaciju i socijalne pokrete Boris Kagarlicki:
- Slične zone slobodne trgovine mogu da se smatraju zonama slobodnog rasprostiranja kriznih procesa. To ima očiglednu analogiju – ko kada bi za vreme epidemije umesto zatvaranja zatvorenih teritorija na karantin njih otvarali i spajali sa manje zaraženim.
Tako da nije slučajno što je upravo Nemačka, prema podacima španskog lista El Pais, stala na čelo tabora zemalja u redovima EU koje se negativno odnose prema antiruskim sankcijama. Među njima su Španija, Italija, i delimično Francuska.
Niz zemalja EU već je dalo na znanje Briselu da će zatražiti od njega kompenzaciju gubitaka od sankcija. List El Pais ubraja u tu grupu Bugarsku, Mađarsku i Rumuniju. A MMF je postavio perspektive razvoja situacije u regionu Centralne i Istočne Evrope u direktnu vezu sa daljim razvojem situacije u Ukrajini. Eskalacija poltičke krize u Ukrajini nosi nove rizike za čitav region, uvereni su eksperti MMF. Akcije SAD koje uvećavaju antirusku histeriju očigledno su usmerene na formiranje u produbljivanje sličnih rizika.
Žestoke izjave koje se čuju sa Kapitola, potkopavaju normalne uslove za trgovinu, navodi agencija Asošijeted Pres indiaktivne reči analitičara kompanije IG u Melburnu Evana Lukasa. U takvim slučajevima treba potražiti zainteresovane za slično potkopavanje snage. I SAD su ovde glavni osumnjičeni.
Petar Iskenderov,
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
