Izvor: Politika, 13.Nov.2015, 10:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Četiri britanska uslova za ostanak u EU

Ako se popusti Londonu, biće ukinut osnovni princip unije – sloboda kretanja njenih građana

Da bi zadržala Britaniju, EU će morati da sprovede reforme od kojih neke udaraju na same temelje evropskog bloka poput ukidanja slobode kretanja, zaključuje se na osnovu spiska koji je šef Dauning strita sada i zvanično uputio Briselu.

Dejvid Kameron je predsedniku Evropskog saveta Donaldu Tusku poslao pismo u kojem je zatražio da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << EU ispuni četiri zahteva da bi sprečila izlazak Britanije iz EU (bregzit). Dva uslova su ekonomska, prenosi Bi-Bi-Si. Brisel mora da jamči da neće favorizovati zemlje evrozone i dozvoliti im da preglasaju London kada se odlučuje o pitanjima koja se tiču jedinstvenog evropskog tržišta. To je posebno važno zbog centra evropske finansijske moći, londonskog Sitija. Dalje, Britanija kao ekonomski krajnje liberalna zemlja traži da se EU dodatno liberalizuje, odnosno da postane konkurentnija, da ukine trgovinske barijere i dereguliše tržište krešući pravila, standarde i procedure. Sledi politički uslov – Britanija mora biti izuzeta od namera da se Evropa federalizuje pri čemu bi se ekonomska, spoljnopolitička i vojna politika članica još u većoj meri određivala u Briselu umesto u nacionalnim parlamentima.

Konačno, Kameron bi da makar delimično ukine slobodu kretanja građana EU kada kao četvrti uslov navodi smanjenje priliva migranata iz ostalih zemalja EU. Premijer želi da izmeni pravila tako da strani radnik iz, na primer Poljske ili Rumunije, mora da živi i radi, recimo u Mančesteru ili Liverpulu, najmanje četiri godine pre nego što stekne pravo da koristi poreske olakšice i socijalna davanja koje Ostrvo danas garantuje svim svojim i evropskim zaposlenima. Kako je predsednik vlade objasnio i u govoru ovim povodom, plan je da se Britanija „otarasi” Evropljana koji su se tamo doselili samo da bi se okoristili o mnogo izdašnije socijalne beneficije nego one koje imaju kod kuće. Ministar spoljnih poslova Filip Hamond bio je još otvoreniji kada je istakao da njegova zemlja hoće da zaustavi priliv nekvalifikovanih radnika sa istoka kontinenta.

Ipak, slobodan protok ljudi, robe i kapitala DNK su briselskog kluba, pa ne čudi reakcija predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera da su Kameronove želje „veoma problematične” jer utiču na „osnovne slobode našeg tržišta” i dovode do „neposredne diskriminacije između građana EU”. Češki premijer Bohuslav Sobotka je poručio da bi udovoljavanje Britancima bio „veoma veliki problem” za Čehe koji smatraju da je sloboda kretanja ključna prednost članstva u EU, pa je „nemoguće zamisliti” scenario u kojem Prag odustaje od tog prava.

Tusk je saopštio da će sledeće sedmice početi da o britanskim zahtevima razgovara sa članicama EU, ali je nemačka kancelarka Angela Merkel već izjavila da je „prilično uverena” da će biti postignut dogovor za sprečavanje „bregzita”.

U međuvremenu Kameron trpi kritike evroskeptika u svojoj Konzervativnoj stranci i drugim britanskim partijama. Oni smatraju da je njegov projekat „prevara” i „razočaravajuće neambiciozan”. Jedini način da ponovo zavladamo na svojim granicama i upravljamo sami sobom jeste da odmah napustimo EU, poručuju. Lider krajnje desničarske stranke UKIP Najdžel Faraž izjavio je da premijer ne pokazuje da zna kako će „vratiti suverenitet parlamentu, zaustaviti slobodan protok ljudi i smanjiti masovne britanske doprinose budžetu EU”. Kako je javio Rojters, ova zemlja je prošle godine u briselsku kasu uplatila 14,5 milijardi evra, ali bi isto toliko mogla da počne da gubi svake godine ako se odluči za „nezavisnost” pa time i za smanjen izvoz finansijskih usluga u EU, na čemu danas zarađuje oko 28 milijardi evra.

Lider vlade u Londonu je kazao da želi da njegova zemlja ostane u EU ako se sprovedu navedene reforme, ali da u suprotnom neće oklevati da građanima preporuči da na referendumu, koji je obećao do kraja 2017. godine, glasaju za „bregzit”. Potvrdio je da njegov kabinet neće ponovo organizovati izlazak na birališta ako Britanci odluče da  napuste evropsku kuću.

Opozicioni laburisti ne podržavaju izlazak iz EU. Zanimljiva je reakcija Škotske nacionalne partije (SNP)  koja vlada u Škotskoj i koja je tamo prošle godine organizovala neuspešan referendum o otcepljenju. SNP saopštava da je vlada pred izjašnjavanje o nezavisnosti plašila Škote da će, ako se odvoje, biti izbačeni iz EU, da bi sada ta ista vlada vodila politiku koja Škote „vodi bliže ka izlaznim vratima nego ikada ranije”.

Nastavak na Politika...