Izvor: RTS, 24.Mar.2017, 05:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Briselski forum – izazovi zapadnog društva
Godišnji sastanak uticajnih predstavnika američke i evropske političke, poslovne i intelektualne scene počeo je Briselu. Osnovna poruka ove godine jeste da je svet suočen sa ozbiljnom istorijskom krizom koja zahteva konkretne odgovore i akciju sa obe strane Atlantika.
Prvi dan Briselskog foruma počeo je nimalo utešnom porukom, koja odgovara vremenima sa kojima se suočavaju građani >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << EU i SAD.
"Živimo u vremenu ozbiljne istorijske krize i prekretnice. Tu ne pomažu rezolucije, već je potrebno vreme, iskustvo i novi način vođstva", poručio je američki akademik, profesor Valter Rasel Mejd, otvarajući trodnevni sastanak posvećen transatlanstkoj saradnji.
Mejd je već u uvodnoj reči postavio "dijagnozu" trenutnog stanja kako u SAD tako i EU naglasivši da je period sveopšteg socijalnog i privrednog napretka iz duge polovine 20. veka ne samo zaustavljen već da se "krenulo unazad".
Manje bezbednosti, povišene tenzije kako unutar država tako i na međunarodnom nivou, uzdizanje totalitarnih režima, populizam, velike migracije naroda, fenomen "naoružavanja religije" na Bliskom istoku, masovna ubistva, populizam- sve su to izazovi sa kojima danas suočava svet, a koji su, prema oceni učesnika Brisleskog foruma, bili gotovo zaboravljeni u prosperitetnim vremenima posle Drugog svetskog rata.
Sve će to biti i teme kojima će se od 23. do 25. marta u okviru 12. po redu Briselskog foruma baviti zvaničnici EU i država članica, predstavnici američkog Kongeresa i Evropskog parlamenta, akademici i zaposleni u medijima sa obe strane Atlantika. Cilj je da se produbi transatlantska saradnja na rešavanju velikog broja zajedničkih izazova SAD i EU počev od međunarodne finasijske krize, klimatskih promena, energetske bezbednosti, ekonomskog napretka i otvaranja novih radnih mesta.
Upravo je pitanje socijalnog razvoja i stabilnosti već prvog dana Briselskog foruma ocenjeno kao ono koje najviše pogađa zapadno društvo.
"Poslovi nestaju. Obećana stabilnost, rast plata, realnost da ćete biti zbrinuti za ceo život ukoliko igrate po pravilima je izgubljena. Zbog toga ljudi postaju sve manje srećni i manje zadovoljni. A mi ne znamo kako to da popravimo. Ključno pitanje je gde ćemo naći poslove u budućnosti", zaključio je profesr Mejd.
Nezadovoljstvo i nesigurnost građana vode ka jačanju populizma, što je primetno i u Evropi i SAD, ocenju učesnici Briselskog foruma.
Navodi se da populisti nezadovoljstvo građana koriste da bi optužili elitu za neispunjavanje obećanja i nesposobnost vođenja država.
Istovremeno vladajuće partije, bilo levog ili desnog centra, nemaju adekvatna rešenja za sve učestalije krizne situacije, što sve zajedno vodi ka unutrašnjoj nestabilnosti u državama i novim geostrateškim tenzijama.
Nekadašnja američka kongersmenka Džejn Harman kaže da postoje tri osnovna izvora nesigurnosti među građanima SAD, koja su, prema njenim rečima, uticala na izbor Donalda Trampa za novog američkog predsednika, a to su strah od terorizma, nestanak velikog broja radnih mesta usled automatizacije i promene načina rada, kao i duboka podeljenosti u političkom životu koja vodi međusobnom optuživanju demokrata i republikanaca dok niko ne obraća pažnju na rešavanje konkretnih problema građana.
Sa druge strane Atlantika, populizam je u najvećoj meri povezan sa nacionalizmom, koji je pak zasnovan na etničkim, a ne vrednosnim osnovama, smatra predsednik liberala u Evropskom parlamentu Gaj Verhofstat.
"Kada se u Americi govori o nacionalizmu tada prvo posmislim na fantastičan slogan Trampa: Napravimo Ameriku ponovo velikom. U Evropi govorite o nacionalizmu to ne znači hajde da napravimo da Evropa ponovo bude velika, to se ovde odnosi na udaljavanje od EU, to je stavljanje nacionalnih interesa iznad zajedničkog interesa EU", ocenio je Verhofstad tokom debate na Briselskom forumu.
Verhofstad je upozorio da je osnovni razlog povratka populizma povezanog sa nacionalizmom u Evropi nedostak liderstva i vizije budućnosti EU, ali i izrazio nadu u adekvatan odgovor proevropskih snaga i put koji podrazumeva "ne razgradnju nego reformu Unije."
Razgovori o uzrocima i izazovima populizma sa obe strane Atlantika nastavljaju su panelom o budućnosti EU. Učesnici Briselskog foruma pokušaće da daju odgovore na pitanje da li je Evropa i dalje uspešan primer mira, demokratije i prosperiteta ili kula od karata koja je pred rušenjem.
Briselski forum trajaće do subote, a među najavljenim učesnicima su američki senatori Džon Mekejn i Ron Džons, prvi potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans, zamenica generalnog sekretara NATO Rouz Gotemuler, nekadašnji švedski i belgijski premijeri Karl Bilt i Gaj Verhofstad, predsednica Estonije Kersti Kaljulaid i drugi.
