Izvor: Večernje novosti, 22.Nov.2012, 22:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Brisel: Dogovor lidera EU o budžetu

PARIZOD STALNOG DOPISNIKA ODAVNO već izlizani epitet “istorijski” prati još jedan Evropski savet, koji je u četvrtak započeo u Briselu. Pred liderima Evrope ponovo je težak zadatak, ovoga puta u pokušaju postizanja dogovora o novom višegodišnjem budžetu Unije, za period od 2014. do 2020. Pesimizam je preovladavao pri dolasku šefova država ili vlada u Brisel. Razlike su toliko velike da je kancelar Angela Merkel već >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << najavila da bi, u slučaju neuspeha, novi samit, na istu temu, mogao da bude održan početkom godine. Evropska komisija je na sto stavila cifru koja za 54 miliona premašuje hiljadu milijardi evra. Glavna kočnica i ovoga puta su Britanci. London želi da zadrži specifičnu privilegiju u vidu godišnjeg čeka od tri i po milijarde koji je još 1984. izdejstvovala Margaret Tačer. Reč je o dotaciji u okviru zajedničke poljoprivredne politike, nasleđu iz davnih vremena kada su Britanci zaostajali u ovom domenu. Mnoge druge zemlje ističu da je njima sada ovaj novac daleko potrebniji.SENKA JUGOSLAVIJE LjUBLjANA - Ogorčena borba velikih članica za smanjeni budžetski “kolač” EU, u kojem se smanjuju i sredstva za male, pomalo podseća na odnose razvijenih i nerazvijenih republika u bivšoj Jugoslaviji, komentariše ljubljansko “Delo”. - Članice su započele svađu oko fonda za manje razvijene republike i pokrajine, iako on sam po sebi uopšte nije bio ključni problem. Usledila je rasprava ko koga iskorištava, pa na kraju, osim raspada, drugog izlaza nije ni bilo. Tu nije kraj zahtevima Londona, koji traži smanjenje ukupnih izdataka za budžet za čak 200 milijardi. - U takvoj situaciji Evrope više ne bi bilo - prokomentarisao je francuski šef diplomatije Loran Fabijis. Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej je poručio da će tokom samita pokušati da učini čak i nemoguće. Ponudio je smanjenje budžeta od 75 milijardi, ali to mnogima nije dovoljno. Nemačka traži da se dotacije snize za 100 milijardi.Veliku Britaniju podržavaju Švedska, Finska i Holandija. Francuska i Austrija traže spuštanje, ispod kvote “hiljadu”, s tim što Pariz zahteva da se ne dira u dva domena: u poljoprivredu i “koheziju” za razvoj najugroženijih članica. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo žali što svi pričaju samo o zavrtanju slavina umesto da misle i o privrednom rastu. Čini se da Evropa nikada nije bila toliko podeljena, i to u situaciji kada se raspravlja o sumi koja iznosi jedva jedan procenat ukupnog BDP-a Unije, što daje za pravo onima koji postavljaju pitanje da li uopšte postoje politička volja i sposobnost da se postižu dogovori i o daleko važnijim temama. Ukoliko se vidi da su razlike prevelike, ceo skup bi mogao da se završi neuspehom već u petak. U suprotnom, ako se pojave naznake mogućeg dogovora, očekuju se produžeci koji bi mogli da potraju do subote, pa čak i do nedelje. Ulog je, po ko zna koji put u poslednjih nekoliko godina, evropsko jedinstvo.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Večernje novosti...