Izvor: B92, 20.Jul.2013, 16:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Bezbednosne službe rade po zakonu"

Beograd -- Bezbednosne službe u Srbiji rade u skladu sa zakonom, kaže predsednica Odbora Skupštine Srbije za kontrolu službi bezbednosti Jadranka Joksimović.

Iako se veruje da su njihove aktivnosti prekrivene "velom tajne" građani mogu da budu zadovoljni načinom na koji one obavljaju svoje zadatke, rekla je Joksimovićeva.

Ona ipak ukazuje da će tokom procesa pregovora sa EU i sektor bezbednosti morati da "pretrpi" određene zakonske promene i intenzivnu reformu, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << a preduslov za reformu je upravo direktna demokratska kontrola rada tih službi.

Otvaranje pregovora sa EU značiće brojne zakonodavne promene u mnogim oblastima, pa i u pogledu sektora bezbednosti, ukazuje Joksimovićeva, koja očekuje da će u narednom periodu biti potrebno raditi i na novom zakonu o BIA.

Ona je napomenula da se poglavlja 23. i 24. koja će prva biti otvorena pored vladavine prava i sloboda odnose i na bezbednost i istakla da su civilna i demokratska kontrola preduslov za sve što će kasnije doći - a to je intenzivna reforma sektora bezbednosti.

Ukazujući da ne postoje specifični evropski standardi u pogledu bezbednosti, predsednica Odbora je navela da postoje standardi koji se podrazumevaju i od Srbije će se tražiti određeni stepen ne samo civilne i demokratske kontrole, barem što se tiče parlamenta i nezavisnih državnih institucija, već i reforme u sektoru bezbednosti.

"To podrazumeva uvođenje nekih novih standarda, procedura, raznih sertifikata, što će biti tema i javne rasprave. Verujem da ćemo u parlamentu u narednom periodu organizovati javne rasprave koje bi uključile i predstavnike sektora bezbednosti i akademsku javnosti, kao i NVO kako bi videli u kom pravcu sektor bezbednosti treba da ide", objašnjava Joksimovićeva.

Takođe, u narednom periodu biće potrebno raditi na tome da se i zakonski uredi direktan nadzor nad službama, odnosno posete agencijama i uvid u dokumentaciju.

Joksimovićeva istovremeno ističe da je kontrola, koju su članovi skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti sproveli posetama VOA, VBA i BIA u poslednjih mesec dana, pokazala je da su službe u smisli zakonitosti postupanja i primene posebnih postupaka i mera za tajni elektronski nadzor komunikacija "radile u punoj meri u saglasnosti sa zakonom".

Tokom posete, agencije su, kako kaže, "otvorile vrata svojih prostorija" i članovi Odbora imali su uvid metodom slučajnog uzorka, a nije bilo "fingiranja", niti je bilo ko članovima tog radnog tela "dostavljao šta treba da gledaju".

Iako će zaključci o poseti službama bezbednosti javnosti biti predstavljeni u septembru, Joksimović je rekla Tanjugu da se može reći da su službe radile u skladu sa zakonom, a određene nepravilnosti koje su uočene poput one pominjane u medijima u vezi sa postupanjem VOA prema svom pripadniku, nisu takve da bi urušile rad agencije na bilo koji način.

Ona je podsetila da je Odbor tu imao specifično stanovište, da je uvažio deo izveštaja Generalnog inspektora, ali da se nije u potpunosti saglasio sa izveštajem ombudsmana.

Joksimović napominje da ranije nije bilo takvih poseta i direktne kontrole rada službi ranije, a dodaje da nije bilo ni političke volje, mada ne želi ni na koga da svaljuje krivicu za to.

"Postojao je zajednički odbor koji je pokrivao previše stvari - i vojsku i MUP i službe bezbednosti, dok sada imamo Odbor za kontrolu službi što je mnogo efikasnije. Moram da kazem da nije postojala ni politička volja, jer ako postoji, niko vas ne može sprečiti da radite svoj posao", navodi Joksimovićeva.

Podsećajući da je u izveštaju Odbora o nadzoru nad službama bezbednosti tokom 2012. godine, koji je parlament usvojio u maju, između ostalog navedeno i da to telo nije moglo da sprovede potpun nadzor, odnosno direktnu kontrolu zbog nedostatka normativnog okvira, Joksimovićeva je navela da je potom ta manjkavost sanirana internom odlukom i da su zatim usledile posete agencijama.

"Ne postoji nijedan dokument na osnovu koga možemo da imamo jasno definisane mehanizme obavljanja direktne nadzorne kontrole, a to znači posete agencijama i uvid u dokumentaciju, primenu posebnih postupaka i mera za elektronsko nadzirane komunikacije koje mogu da budu zadržani podaci kada govorimo o listingu i podaci sa uvidom u sadržaj, što je poznato kao prisluškivanje”, objašnjava ona.

U Sloveniji, kako dodaje, postoji zakon koji reguliše direktne posete, dok u Srbiji ne postoji takav akt, pa je u budućnosti potrebno naći način na koji će se i zakonski urediti obaveza parlamenta da obavlja civilnu i demokratsku kontrolu.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na B92...