Izvor: Blic, 24.Jul.2011, 13:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez pritiska EU neće biti ni departizacije
Istovremeno dobijanje statusa kandidata i datuma početka pregovora sa Evropskom unijom krajem godine velika je želja naše političke elite, ali je pitanje koliko je to realno. Verujem da oko statusa neće biti dileme, ali što se tiče datuma, to se može dogoditi početkom 2012. ili - što je najizvesnije - tokom 2012. godine - kaže za „Blic“ Ognjen Pribićević, naučni saradnik Instituta društvenih nauka i bivši >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ambasador Srbije u Nemačkoj. Nemci su se otimali za srpski džem: Ognjen Pribićević
On objašnjava da te dve stvari ne zavise samo od Srbije već i od odnosa unutar same EU.
Odlazeći ambasador Nemačke na Kosovu je izjavio da će Srbija morati da prizna nezavisno Kosovo kao uslov za ulazak u EU. Kako to ocenjujete?
- To je zabrinjavajuća izjava budući da je došla od ambasadora, a ne od parlamentaraca što je bio slučaj pre oko mesec dana. Ambasador je država i nema pravo na lične stavove. Ono što donekle relaksira tu izjavu jeste činjenica da je reč o odlazećem ambasadoru iz Prištine, iz države koju je Namačka priznala, ali pet država članica EU nije. Naši zvaničnici bi morali da zatraže objašnjenje. Verujem da je naš ambasador u Berlinu to već učinio i da je odgovor Nemačke da nije reč o zvaničnom stavu.
Saradnja Srbije sa
nemačkim pokrajinama
Kako ocenjujete saradnju
s Nemačkom?
- Srbija bi trebalo
mnogo više da investira u saradnju s velikim i jakim nemačkim pokrajinama. U deset najjačih evropskih država pet je nemačkih pokrajina - Baden-Virtemberg sa Štutgartom, Bajern sa Minhenom ili Severna Rajna - Vestfalija sa Diseldorfom po broju stanovnika su slične Srbiji, a ekonomski su jače 20 ili 30 puta, a ne kao cela Nemačka 200 i samim tim smo ravnopravniji partner. Tu su još i Milano u Italiji ili Austrija. Treba ići na manje, ali kvalitetnije, budući da smo i sami mali i ograničeni resursima.
Hoće li rešavanje problema Kosova biti uslov za ulazak u EU?
- Mislim da je o tome rano govoriti. To zavisi od dosta političkih činilaca. Evropski zvaničnici su više puta izjavljivali da ne žele da prime u članstvo državu koja ima problem s nekom drugom. Međutim, ne može se tražiti od Srbije da prizna nezavisnost kada to nije uradilo ni pet članica Unije. Zato je bitno da te zemlje ostanu na našoj strani, a da se odnosi sa Prištinom normalizuju.
Imajući u vidu tempo kojim Srbija ispunjava neophodne uslove, ali i krizu unutar EU, kada je realno da naša zemlja postane punopravni član?
- Nije realno očekivati ulazak u naredne tri, četiri godine, ali sve preko pet - jeste. Uzmite Bugarsku i Rumuniju, ko je očekivao njihov ulazak? Niko. Da li su te zemlje ušle zbog sopstvenih zasluga ili viših interesa, mislim da je jasno. Članstvo ne zavisi samo od nas i zato je neodgovorno licitirati datumima.
Stranke na vlasti u poslednje vreme sve češće pominju departizaciju. Da li je to po vašem mišljenju deo predizborne kampanje ili iskrena težnja?
- Niko se dobrovoljno ne odriče kolača za koji veruje da mu pripada i nije realno očekivati da do departizacije dođe. Dok EU ne izvrši pritisak, departizacija neće biti sprovedena.
Kako vam se čini izjava premijera Cvetkovića da „nema šanse da aktuelna vlada izgubi na izborima"?
- To je deo kampanje. Ono što je realno, prema istraživanjima i opštem utisku, jeste da je štrajkom glađu i žeđu Tomislav Nikolić oslabio poziciju svoje stranke jer je odbio od sebe podršku svih koji ne spadaju u 30 odsto čvrstih pristalica naprednjaka. Neopredeljeni su bili šokirani njegovim potezom. Ono što mu, međutim, ide u prilog jeste to što ne vidimo kraj ovom ekonomskom iznurivanju i nezadovoljstvu ljudi. Teško je predvideti šta će biti na izborima jer je šest ili devet meseci u Srbiji mnogo.
Četiri stranke - SPS, URS, LDP i DSS - najavljuju osvajanje dvocifrenog procenta glasova na izborima. Ko ima najviše šansi?
- Nije realno da bilo koja od ovih stranaka napravi veliki korak napred na izborima.
Kako da Srbija sebe bolje predstavi u svetu?
- Danas imate Ledi Gagu, Rijanu, FK Barselonu i Mesija, FK Inter, Đokovića. To su brendovi za sebe. Srbija bi morala da nađe način da sebe brendira, da osmisli nešto što može da ponudi svetu. To bi mogla da bude proizvodnja zdrave hrane. Treba iskoristiti Exit, Guču, uspehe sportista, lepe žene... Naš džem je savršen. Kada sam domaći džem kao ambasador nosio u Nemačku, Nemci su se otimali za njega.
Povezane vesti: S krijumčarima u EU Mas: Kosovo nije uslov za članstvo u EU
