Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Jan.2022, 05:34
Beograd i Brisel posvećeni EU perspektivi Srbije
Na šestom sastanaku Saveta za stabilizaciu i pridruživanje EU i Srbije u Briselu na kome je delgaciju EU prevodio šef diplomatije Unije, Žosep Borelj i komesar za proširenje, Oliver Varheji, a Srbije predsednica Vlade, Ana Brnabić i ministar za evrointegracije, Jadranka Joksimović potvrđenaje EU perspektiva Srbije, pohvaljen napredak zemlje u reformskom procesu i izneti prioriteti rada u u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
U zajedničkom saopštenju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << objavljenom nakon sastanka Saveta, ponovljena je posvećenost evropskoj perspektivi Srbije, pozdravljno otvaranje klaster 4 u decembru 2021. godine kao i ambicja Srbije da otvori nove klastere, a na osnovu daljeg napretka u primeni reformi u zemlji.
"U skladu sa poboljšanom metodologijom proširenja, Srbija treba da se fokusira na temeljne reforme. Napredak u poglavljima iz oblasti vladavine prava i osnovnih prava, kao i o normalizaciji odnosa Srbije sa Kosovom i dalje je od suštinskog značaja i odrediće tempo pristupanja pregovore u celini", navodi se u zajedničkom saopštenju.
Naglašava se da je u Srbiji "primećen napredak u obalsti vladavine prava" , a dogovoreno je da zemlja nastavi reforme posebno u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobode medija i procesuiranja ratnih zločina pred domaćim sudovima.
"Učesnici su se složili oko važnosti pravilnog funkcionisanja demokratskih institucija i jačanja sveukupnog poverenja u izborne procese kao suštinskog za demokratija i vladavina prava", navodi se u tekstu saopštenja.
Tokom Saveta za stabilizaciju i pridruživanje pozdravljeni su rezultati referenduma o ustavnim amandmanima u Srbiji i ražmotreni dalji koraci u reformi vladavine prava u zemlji, ai u skaldu sa EU standardima.
Učesnici Saveta EU Srbija složili su se da je potrebno da se Srbija konstruktivno angažuje u dijalogu Beograda i Prištine i da "u dobroj veri i u duhu kompromisa" radi na postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma koji bi trebalo da reši ključna otvorena pitanja između dve strane i doprinese regionalnoj stabilnosti.
"To je ključno kako bi Srbija i Kosovo mogli da napreduju po svom evropskim putevima. Učesnici su ponovili svoja snažna očekivanja da će se svi već postignuti sporazumi u potpunosti poštovati i sprovoditi, sa fokusom na uspostavljanje Zajednice srpskih opština. Izraženo je i žaljenje zbog konstatacije da vlasti u Prištini nisu dozvolile održavanje referenduma o ustavnim amandmanima, za razliku od prakse u prošlosti", navodi se u saopštenju Saveta EU i Srbije.
Na Savetu za stabilizaciju i pridruzivenje pozdravljeno je i aktivno učešće i doprinos Srbije zajedničkim evropskim vojnim misijama i opreracijama kao i pripreme Srbije za učešće u civilnim misijama EU.
Posebno je naglaseno da je stopa usklađenosti Srbije sa spoljnopolitičkim odlukama EU porasla u 2021. godini, a učesnici su se složili da je potrebno da Srbija dodatno pojača napore u progresivnom usklađivanju sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
U zajedničkom saopštenju EU i Srbije nagalšena je i potreba za smislenom regionalnom saradnjom i dobrosusedskim odnosima na Zapadnom Balkanu, uključujući i rešavanje ratnih zločina.
Učesnici su se složili i oko važnosti primene Zelene agende u Srbiji, sa fokusom na planovima za energetiku i borbu protiv klimastkih promena.
Podržano je i pokretanje Zajedničkog regionalnog tržista na Zapadnom Balkanu i zaključeno da će se samo uz inkluzivnu regionalnu saradnju u potpunosti iskoristiti potencijali evropskog Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan.
Brnabić: Srbija nikad nije išla ovakvom brzinom ka EU
Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas u Briselu da je uspehom referenduma o ustavnim promenama u oblasti pravosuđa učinjen veliki korak u daljim evropskim integracijama Srbije, poručujući da će Srbija nastaviti sa reformama u četiri najvažnije oblasti - vladavini prava, oblasti javne uprave, ekonomiji i u zelenoj agendi.
"Nakon Međuvladine konferencije od 14. decembra prošle godine, kada smo otvorili klaster 4, koji se odnosi na zelenu agendu i održivi razvoj, danas dolazimo u Brisel sa izuzetno dobrim vestima, koje se tiču našeg daljeg evropskog puta", rekla je Brnabić na zajedničkoj pres konferenciji sa Žozepom Boreljom i Oliverom Varheijem posle Saveta za stabilizaciju i pridruživanje između EU i Srbije.
Brnabić je istakla da se većina građana na referendumu o ustavnim promenama u oblasti pravosuđa, 16. januara, izjasnila pozitivno, odnosno rekla da su građani glasali da imamo veću vladavinu prava, nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo.
"To je ogroman uspeh za Srbiju, velika stvar koju smo uspeli da uradimo i ponosna sam na taj uspeh. To je jedna od velikih stvari na našem EU putu, jer je to osnovna reforma kada se govori o reformama u oblasti vladavine prava", rekla je Brnabić.
Dodala je da će se bez pauze nastaviti rad na reformama u oblasti vladavine prave, sa svim partnerima, kako bi se bez odglaganja formirala Radna grupa, bez čekanja na izbore 3. aprila, kako bi se već započeo rad na setu zakona u oblasti pravosuđa, budući da je kratak period usklađivanja sa Ustavom, od kako parlament potvrdi izmene najvišeg pravnog akta.
"Nastavljamo u istom duhu i sa istim entuzijazmom, pokazali smo da možemo mnogo i treba bez pauze da radimo na tome", rekla je Brnabić.
Poručila je da će se nastaviti i reforme u oblasti javne uprave, koje će ojačati tržišnu ekonomiju, ekonomiju generalno, kao i reforme koje se tiču zelene agende, unapređenj zaštite životne sredine i tranzicije ka zelenoj, održivoj i cirkularnoj ekonomniji.
"Te četiri oblasti ostaju naši ključni prioriteti u evropskim integracijama", poručila je Brnabić.
Premijerka je rekla da je Srbija ostvarila odlične ekonomske uspehe, uprkos kovidu 19, te da je važno da naša zemlja bude spremna za članstvo u EU.
Navela je da je rast BDP-a Srbije u 2021. bio 7,5 odsto, jedan od najboljih u celoj Evropi, da će prosečna plata u decembru prošle godine biti veća od 600 evra, uz podatak da su strane direktne investicije u 2021. iznosile 3,9 milijardi evra, što pokazuje da je Srbija stabilna destinacija za investicije, dodajući da je preko 60 odsto tih investicija iz država članica EU.
"Čini mi se da nikada ranije nismo na ovako pozitivan način, ovom brzinom išli ka Evropskoj uniji", poručila je Brnabić.
Premijerka Srbije je poručila i da je važna regionalna saradnja, jer sve što je postignuto od 2014. do sada, može da se poremeti ako nema mira i stabilnosti u regionu.
"Regionalna saradnja, bolje povezivanje i razumevanje u regionu su ključni za dalji proces evropskih integracija. Veliki deo razgovora bio je o regionalnom pozvezivanju, saradnji i odnosima u regionu, te šta je ono što Srbija radi i može da uradi da region bude još stabilniji i bezbedniji i da još brže napreduje ka EU", rekla je Brnabić.
Srbija je bezbedna zemlja
Srbija je apsolutno bezbedna zemlja, i bezbedniji smo time što imamo međunarodnu saradnju i što je tako efikasno razmenjujemo informacije sa drugim državama, istakla je premijerka Brnabić.
Brnabić je, na konferenciji za štampu, posle sastanka Saveta za stabilizaciju i pridruživanje Srbije sa EU, odgovarajući na pitanje koliko je Srbija spremna da ispuni bezbednosne standarde, pošto 18 godina nakon ubistva premijera(Zorana Đinđića) postoje pretnje za život predsednika Aleksandra Vučića i koliko je Srbija bezbedna zemlja, kazala da se radi o zlonamernom pitanju.
Kako je reklapitanjem se insinuira da Srbija nije bezbedna zemlja samo zato što je dobila informacije o planiranom atentatu iz Europol-a.
"To upravo pokazuje suprotno, a to je da Srbija jeste bezbedna zemlja, jer su naše obaveštajne službe dobro povezane i sarađuju sa službama širom sveta. Da to nismo ne bi bili bezbedna zemlja", podvukla je ona.
Brnabić je naglasila da je Srbija bezbedna zemljaupravo zbog toga što ima tako efikasnu razmenu informacija.
Prema njenim rečima ovo pitanje nije bilo tema razgovora, jer se ne tiče politike, već bezbednosti i borbe protiv organizovanog kriminala.
Dodala je da je bilo reči o borbi protiv organizovanog kriminala, pri čemu je konstatovano da Srbija ispunjava sve standarde u tome.
"Srbija je prosperitetna zemlja i predsednik Aleksandar Vučić dobija pretnje upravo zato što se bori da postanemo zemlja u kojoj postoje jake institucije i vladavina prava. Njegov život je ugrožen što se bori za vladavinu prava, borbu protiv mafije, organizovanog kriminala", kazao je on.
S tim u vezi je ukazala da je sproveden referendum, koji je "izgurala"kako je rekla SNS.
"Mi nismo dobili podršku ni organizacija civilnog društva, koje svakodnevno pričaju da se bore za nezavisno sudstvo, a kada je došao istorijski dan da kažemo "da" za nezavisno sudstvo i vladavinu prava rekle su glasajte "ne"", ukazala je ona.
Cilj otvaranje klastera 3, i priprema još jednog do kraja godine
Premijerka Brnabić izjavila je da će Srbija nastaviti da radi na otvaranju klastera 3, na narednoj međuvladinoj konferenciji u junu, kao i na pripremi još jednog klastera za otvaranje do kraja godine.
Na pitanje šta su planovi Srbije za 2022. godinu, kada je reč o evropskim integracijama, premijerka je rekla:
"Svakako da ćemo raditi sa državama članicama i Evropskom komisijom da otvorimo klaster 3 na sledećoj međuvladinoj konferenciji, nadam se u junu, tokom francuskog predsedavanja, kao i da pripremimo još jedan a otvaranje do kraja 2022".
To bi, ističe, bio veliki pomak.
"Ambicionozniji smo od toga, ali da vidimo, prvo će biti izbori, pa da vidimo ko ima odgovornost da se bori za Srbiju u EU", rekla je Brnabić.
Ona je ponovila da je ovo momentum za Srbiju koji nije viđen ranije, otvaranjem četiri pregovaračka poglavlja, ali i "revolucionarnim korakom" u oblasti vladavine prava, izglasavanjem izmena Ustava u oblasti pravosuđa.
"Taj momentum ne smemo da izgubimo, zato nećemo da se zaustavljamo ni da pravimo pauzu, bez obzira na izbore. Naša je odgovornost da nastavimo da radimo na ovome", rekla je Brnabić i dodala da sve to pokazuje da je Srbija posvećena reformama, pre svega u oblasti vladavine prava.
Borelj: Projekti da budu u skladu sa ekološkim pravilima EU
Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost EU Žozep Borelj poručio je danas, vezano za projekat Rio Tinto u Srbiji, da EU od zemalja kandidata očekuje da takvi projekti budu u skladu sa ekološkim pravilima Unije.
Borelj je, na konferenciji za štampu, posle sastanka Saveta za stabilizaciju i pridruživanje Srbije sa EU, upitan na koji način se potencijalno uništavanje životne okoline, u vezi iskopavanja litijuma, uklapa u zelenu agendu Srbije i EU, objasnio da, kada je reč o glasinama da EU gura indirektno u pravcu projekta sa Rio Tintom, da o industrijskim projektima odluke donose nacionalne vlade.
"Mi od zemalja kandidata očekujemo da te odluke budu u skladu sa ekološkim pravilima EU, kao i što je i za upravljanje otpadnim vodama", naglasio je on.
Premijerka Ana Brnabić rekla je da je bilo reči, na današnjem sastanku, o Zelenoj agendi, ali ne i o iskopavanju litijuma.
"Što se Srbije tiče to će biti pitanje deo šire nacionalne debate. Slušaćemo naš narod šta misli o tome. Pozvaćemo sve stručnjake da učestvuju u debati, kako bi videli šta želimo da koristimo ili ne koristimo kada je reč o resursima koje nam je priroda dala", objasnila je ona.
Borelj: Radimo na obnovi dijaloga, naročito sa Kosovom
Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj izjavio je da će sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom nastaviti da radi na obnavljaju dijaloga Beograda i Prištine, ali i naveo da Kosovo pokazuje "više nespremnosti da učestvuje u tome".
"Pozdravljam spremnost Srbije da učestvuje u dijalogu i želim da jasno stavim do znanja Kosovu da dijalog ne postoji samo radi Kosova, nego zato što je krucijalan za napredovanje na EU putu", rekao je Borelj na pitanje postoji li neki instrument EU da se Priština vrati za pregovarački sto.
On je rekao da će sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom nastaviti sa pripremama za obnavljanje dijaloga u Briselu, ali samo, kako kaže, ako su obe strane spremne da se dogovore o pozitivnim rezultatima, i da pokažu rezultate.
"Radićemo sa Lajčakom na tome, a posebno u pogledu Kosovu, koje pokazuje više nespremnosti da učestvuje u tome", rekao je Borelj.
On je ponovio da će Lajčak sa predstavnikom SAD prvo sledeće nedelje ići na Kosovo, kako bi se, kaže, zalagao za obnavljanje dijaloga.
U Evropi nema mesta poricanju genocida
Žozep Borelj poručio je danas da u Evropi nema mesta za, kako je rekao, poricanje genocida, za slavljenje ratnih zločina i ratnih zločinaca.
Borelj je to izjavio na konferenciji za štampu, posle sastanka Saveta za stabilizaciju i pridruživanje Srbije sa EU, navodeći da u Evropi nema mesta za one koji javno poriču genocid, podrivaju integritet zemalja u susedstvu.
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, istakao je da računa na srpsku spremnost za učešće u dijalogu.
"Treba ostvariti brzi napretka u normalizaciji odnosa i sprovođenja postignutih dogovora. Očekujemo da će Beograd i Priština napredovati kroz dijalog ispunjavajući svoje obaveze. Obe strane imaju svoje obaveze. Treba stvoriti prave uslove za dalje sprovođenje dijaloga i suzdržati se od jednostranih dela i retorike govora", podvukao je on.
Borelj je naglasio da će o daljem ritmu napretka u pretpristupnim pregovorima odlučivati napredak u sprovođenju reformi i dijalogu.
Šesti sastanak Saveta za stabilizaciju i pridruživanje između EU i Srbije počeo je u podne u zgradi Saveta EU u Briselu.
Delegaciju Srbije predvode premijerka, Ana Brnabić i ministar za evropske integracije, Jadranka Joksimović.
Ispred EU, Savetom predsedava šef diplomatije Žosep Borelj, a prisustvuje i evropski komesar za proširenje, Oliver Varheji.
Redovni godišnji sastanci Saveta za stabilizaciju i pridruživanje prilika su da se razmotre opšti napredak Srbije u oblasti pristupnog procesa, unutrašnjih refromi, usklađivanju sa EU zakonima, ali i spoljnom i bezbednosnom politikom, saradnja u regionu, dijalog Beograda i Prištine kao i pregled opšte situacije na Zapadnom Balkanu.
Na sastanku bi trebalo da se definišu prioriteti i dalje smernice za napredak Srbije na EU putu.
Sastanak Saveta za stabilizaciju i pridruživanje po formatu se sastoji od dva dela, prvog koji je "plenaran" i kome prisustvuju i predstavnici država članica na nivou radnih grupa, i završnog koji je "restriktivan" na kome su samo čelnici delegacija.
Brnabić: Dobar sastanak s Boreljom, hvala Varheiju na podršci
Premijerka Ana Brnabić razgovarala je, uoči sastanka Saveta za stabilizaciju i pridruživanje između EU i Srbije, u odvojenim susretima sa visokim predstavnikom EU Žozepom Boreljom i komesarom za proširenje Oliverom Vrheijem.
"Na početku današnje posete Briselu, razgovarala sam sa evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varhejijem, o značaju referenduma o promeni Ustava Srbije i o nastavku reformi u oblasti vladavine prava", navela je premijerka na svom instagram profilu, uz fotografije sa Varheijem.
Ona je izrazila zahvalnost komesaru na podršci procesu evropskih integracija Srbije.
Takođe, premijerka je objavila i fotografiju susreta sa Boreljom.
"Dobar sastanak sa visokim predstavnikom EU Žozepom Boreljom o aktivnostima i reformama koje sprovodimo pre svega u oblasti vladavine prava. Srbija je posvećena nastavku procesa evropskih integracija", poručila je Brnabić.
Brnabić na radnom doručku sa Mekalisterom
Predsednica Vlade Srbije započela je jednodnevnu zvaničnu posetu Briselu radnim doručkom sa predsednikom Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Dejvidom Mekalisterom.
Radnom doručku sa nekadašnjim izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju, a sada predsedavajućim Odbora za spoljnu politiku, Dejvidom Meklaisterom, prisustvuje i ministarka za evrointegracije Jadranka Joksimović, a to će biti prilika da se razmotri evrointegracioni proces Srbije, reforme koje zemlja sprovodi da putu ka EU, ali i ukupna situacija u regionu i Evropi.
Mekalister je juče ponovo izabran na čelo najuticajnijeg i najvećeg odbora Evropskog parlamenata.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
