Izvor: Deutsche Welle, 06.Avg.2016, 16:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Autokratama nije mesto u Evropskoj uniji
Lep san o evropskoj Turskoj se raspao - kao mehur od sapunice. Ne pomažu tu nikakvi dugotrajni pristupni pregovori, smatra Bernd Rigert.
Austrijski kancelar Kern govori samo ono što je odavno jasno svim odgovornim političarima i u centrali EU u Briselu: Pristupne pregovore sa Turskom treba okončati. Oni su verovatno još od početka 2005. godine bili osuđeni na propast. Predsednik Evropske komisije Žan Klod >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << Junker makar kaže -Turska još dugo neće biti spremna za članstvo u Uniji.
Pre 11 godina zemlje članice EU još su imale nadu da bi premijer Erdogan, u to doba prijateljski nastrojen prema Evropi, za desetak godina mogao u EU da odvede većinski muslimansku Tursku - kao modernu demokratiju u ekonomskom usponu. Njegov još tada izneseni kredo - da će Turska jednog dana dominirati EU - prosto je ignorisan.
Više nema nade u napredak
Nade sada više nema. Redžep Tajip Erdogan se od reformiste pretvorio u autokratskog predsednika, koji potkopava pravnu državu, ograničava slobodu govora i slobodu medija i odnedavno sa proglašenjem vanrednog stanja priprema konačnu promenu turskog političkog sistema u predsednički režim. Njegova najava o društvenom "čišćenju" daje povoda da slutimo najgore.
Bernd Rigert
Erdogan i država, koju je on stvorio, istinski nisu spremni za pristup EU. On zapravo više nema volje za pristup Uniji. Još mnogo pre neuspelog puča predsednik je 2014. godine rekao da je njemu "svejedno" da li će EU primiti Tursku ili ne. Tada je upravo uz pomoć uslužnog pravosuđa sproveo hapšenja nepodobnih novinara. A poruka Evropsoj uniji je glasila - Ne mešajte se, evropske vrednosti me se ne tiču.
Evropska unija se ipak grčevito držala jednom donesenog zaključka: nastaviti pregovore o pristupu Uniji sa otvorenim ishodom. Zašto zapravo, kada svako zna, da oni nikada neće voditi prijemu u Uniju? Ne bi li bilo iskrenije, kako to traži austrijski kancelar, da se to rasčisti?
EU nije spremna za prijem novih članica
Proširenje naravno podrazumeva uvek obe strane. Iskreno bi takođe bilo reći da Unija danas nije u situaciji da primi Tursku: ekonomski i institucionalno bi ona bila preopterećena. Ali i spremnost u brojnim članicama Unije da se primi 80 miliona ljudi, koji dolaze iz drugačijeg kulturnog kruga, je veoma ograničena. U Nemačkoj je konzervativna partijska baza kancelarkine CDU striktno protiv punogpravnog članstva Turske.
Predsednik Erdogan se sam žalio na Evropljane koji ne žele Turke samo zato što su muslimani. U tome sigurno ima nešto istine. Pre svega skeptični građani EU ne bi želeli Turke, koji kao Erdogan, islam vide kao nadmoćniju ideologiju i s prezrenjem govore o EU kao "hrišćanskom klubu".
Prijem Turske u EU morao bi biti ratifikovan u svakoj državi članici, u nekima posle referenduma. Tu ionako postoji malo izgleda za pozitivan odgovor. Dakle krajnje je vreme da se obe strane dogovore oko novog cilja razgovora. Pojačana ekonomska saradnja i partnerstvo na polju bezbednosti s ciljem zaštite od terorizma su teme u kojima obe strane imaju najveće interese.
Kipar je bio i ostao prepreka
Činjenica je da se pristupni pregovori već godinama više ne vode. Oni zapravo nikada nisu zaista počeli. Razlog: Turska uporno odbija da prizna Kipar, članicu EU. Turska je severni deo ostrva okupirala, i time krši međunarodno pravo. Svi pokušaji da se reši ovaj problem su do sada propali zbog turskog otpora. Malo je verovatno da bi nacionalistički orijentisani predsednik Erdogan ovde mogao promeniti kurs. Već samo zbog toga, pregovori o članstvu imaju malo smisla.
Formalno sahranjivanje pristupnih pregovora zahteva jedan verovatno teško dostižan zaključak šefova država i vlada EU. Izgledi Turske za prijem u EU su mrtvi već odavno. Lep san o evropskoj Turskoj se raspao - kao mehur od sapunice.
.jpg)
