Izvor: B92, 28.Dec.2012, 09:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Antić: Žalićemo se EU zbog Hrvatske
Beograd -- Srbija će se obratiti EU i drugim institucijama jer Hrvatska ne vraća imovinu srpskim bankama i preduzećima koja su poslovala na njenom tlu, kaže Oliver Antić.
"I EU i svima ostalima moramo da pošaljemo pisma, jer Hrvatska ne primenjuje sporazum koji se odnosi na vraćanje privatne svojine. Privatna svojina je svetinja na Zapadu i u EU. Zamislite taj voluntarizam kada bi EU neke svoje zakone primenjivala, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << a neke ne", rekao je šef Grupe za sukcesiju imovine bivše SFRJ za "Danas".
List piše da je reč o ogromnoj imovini srpskih banaka i firmi koja je ostala u Hrvatskoj, a koja nije vraćena, iako je 29. juna 2001. godine zaključen Bečki sporazum o pitanjima sukcesije, čiji je sastavni deo i "prilog G, koji se odnosi na privatnu svojinu i stečena prava".
Antić, koji je i savetnik predsednika Srbije Tomislava Nikolića, rekao je da taj sporazum sada mora biti primenjen. Na osnovu tog sporazuma, tadašnja SRJ je 2002. godine usvojila Zakon o potvrđivanju sporazuma o pitanjima sukcesije, a pošto je u pitanju zakon, o njemu više nema pregovora, već ostaje samo da se primeni.
"Hrvatska sporazum, nažalost, ni do danas nije primenila, a prethodni pregovarači se time uopšte nisu ni bavili", rekao je Antić, koji je profesor beogradskog Pravnog fakulteta.
Šef Grupe za sukcesiju rekao je da je potrebno "korigovanje nekih odluka" kako bi Srbiji bila vraćena imovina koju je pristala da ustupi drugima.
"Logično je i prirodno da se neka od tih rešenja koriguju tako da to odgovara i jednoj i drugoj strani. Recimo, u Ankari postoji zgrada koja je identična kopija Starog dvora u Beogradu (Skupština Beograda), koji datira još iz vremena Obrenovića. Besmisleno je da takav objekat pripadne drugoj strani, kada pripada našoj kulturi i tradiciji", rekao je Antić.
Dodao je da postoji nekoliko takvih slučajeva koje bi trebalo preispitati, ali da u "ovoj fazi ne može da otkrije o kojim je objektima reč".
Antić je naveo da bi u takvim slučajevima Srbija trebalo da traži te objekte nazad, a da onima kojima su dodeljeni zauzvrat ustupi drugu imovinu slične vrednosti i "ako je razlika u vrednosti 300.000 evra, taj novac doplati".
"Već postoje ekspertski izveštaji o vrednosti objekata koji su predmet sukcesije i to jeste jedan od kriterijuma pri odlučivanju o raspodeli, ali nije isključiv kriterijum", rekao je Antić.
Naveo je da bi trebalo uzeti u obzir i vrednost koju neki objekti imaju za Srbiju, nezavisno od njihove materijalne vrednosti.
