Izvor: Vostok.rs, 09.Dec.2013, 15:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Andrej Bistricki: Imamo poseban prilaz svemu
09.12.2013. -
Glas Rusije je multijezičko sredstvo masovnog informisanja, platforma gde razni ljudi imaju pravo da se izraze na mnogim jezicima, podvukao je Predsednik ruske radiodifuzne kompanije Andrej Bistricki u intervjuu poljskoj televiziji TVP.
Program Studio Istok upoznaje poljske gledaoce sa političkim, socijalnim i kulturnim događajima u zemljama bivšeg SSSR. To je jedina emisija takve vrste u zemljama >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << EU.
Kako je istakao Andrej bistricki u intervjuu sa autorom i voditeljem programa Marijom Pšelomec, Moramo da govorimo o onome što se radi u Rusiji i šta radi Rusija:
- U Rusiji je mnogo subjekata – državna vlast, vlada, parlament, političke stranke, kulturni poslenici, pisci, pozorišta, muzičari. To je jedna strana. Druga strana je to što je Glas Rusije sredstvo masovnog informisanja. Naš zadatak je da učestvujemo u diskusiji o međunarodnom dnevnom redu i po mogućnosti da utičemo na njegovo formiranje. U tom pogledu mi smo multijezičko sredstvo masovnog informisanja. Ponekad poredim Glas Rusije sa franfurtskim aerodromom, to je informacioni hab. Mi dobijamo informacije na poljskom jeziku i možemo da ih prenesemo dalje, obogativši je informacijama sa drugih jezika. Uzimajući u ozbir razvoj novih medija, onog što se naziva hiperveza, kada svi sa svima mogu istovremeno da se povežu, dešava se ne samo odjedinjavanje čovečanstva, već i njegovo razjedinjavanje, zato što je previše izvora informacija. I u tom smislu integrišući mediji, emiteri na stranim jezicima, ne samo Glas Rusije, igraju prilično važnu ulogu u stvaranju platformi zajedničkog znanja uzimajući u obzir rad na mnogim jezicima.
A šta je sa propagandom, jer svaki predstavlja upravo svoju tačku gledišta?
- Reč propaganda mene ne plaši, ali u datom slučaju nije reč o propagandi. Zadatak nije toliko propagandistički, koliko infomracioni. Glavni problem je odsustvo zajedničkog kompetentnog znanja. Novi mediji koji se razvijaju, oni osim neobične lakoće veze doveli su do toga da postoji neverovatna količina neverodostojne informacije. Da uzmemo događaje iz Sirije: dovoljno je da neki bloger iz Damaska napiše nešto i to se preuzima, niko ništa ne proverava, nikakve verodostojnosti nema. Takvih informacija je mnogo.
Gledala sam siže Raša Tudej o događajima u Ukrajini i tamo su glavna slika bili mladi koji su spaljivali zastavu EU.
- Znam da je Raša Tudej vodio direktni prenos, pri tome sa raznih mesta, i šta je dospevalo u kadar, to je dospevalo. Spaljivanje zastave EU je moglo da se desi. Osnovni problem takvih masovnih nereda je to što ne možete da nađete drugu tačku gledišta, ona je za sve ista. Tačnije zatim se ove tačke gledišta pojavljuju, ali u datom trenutku ne možete da ih nađete i, naravno, trudite se nekako da izbalansirate.
Kakva je informaciona strategija Glasa Rusije u pogledu Poljske?
- Sanjamo da budemo popularni, da budemo medij koji radi na poljskom jeziku i zaslužuje poštovanje i poverenje. To je sav naš cilj. Odnosim se prem anašem radu kao tehnolog: mi pravimo platformu i nemamo svoje mišljenje, već smo platforma gde razni ljudi mogu da se izraze. Naravno, određenu prednost imaju ruski subjekti, ali pre svega moramo da delujemo kao sredstvo masovnih informacija – time se iscrpljuje sva informaciona strategija. Nikakve druge strategije nema. Kriterijuma za ovu strategiju ima dva: ili auditorijum ili citiranje.
Ali postoje takve bolesne teme kao što je Smoljenks, sa kojim ne možemo da izađemo na kraj već toliko godina.
- To je užasna priča. Mogu samo da saosećam Poljskoj. Lično sam duboko uvren da je Smoljensk nesrećni slučaj, ali koliko ljudi, toliko i mišljenja, sve jedno će osuđivati, tu se ništa ne može učiniti. Zdrav razum će naravno prevladati.
Možda zato Glas Rusije treba da ima neki poseban prilaz Poljskoj?
- Mi imamo poseban prilaz svemu, između ostalog i Poljskoj. Trudumo se da radimo po pravilima, kao što rade normalni mediji. Želimo da budemo zanimljivi, da brzo dajemo informacije. Naravno, treba da diramo u neke strune kod ljudi, inače oni neće na nas reagovati. Ako novinarstvo ne naelektriše, ili pozitivno, ili negativno, onda ono nije zanimljivo. U tom pogledu želimo da budemo oštri i da biramo teme koje su osetljive za neko društvo. Poseban prilaz se sastoji u doslednosti, oštrmoumlju, intentivnosti, tačnosti, poštenju i u novinarstvu. To je sav poseban prilaz. I u tom smislu podrška hijerarhije verodostojnih inforamcija, poštovanje novinarskih principa, standarda, sasvim razumna postavka pitanja.
Marija Pšelomec,
Izvor: Glas Rusije, foto: Golos Rossii
