Izvor: Politika, 17.Apr.2010, 23:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Priština i Unmik su izašli iz loše faze

Ko­so­vo ima aspi­ra­ci­ju da uđe u UN. Mi­slim da su za­klju­či­li da je za­to u nji­ho­vom in­te­re­su da odr­ža­va­ju do­bre od­no­se

Eki­pa „Po­li­ti­ke” u Pri­šti­ni se ove ne­de­lje su­o­či­la s ma­lim pro­ble­mom. Ni­je u pi­ta­nju bi­lo to što smo go­vo­ri­li srp­ski, ni­ti što smo iz Be­o­gra­da. Pro­blem je bio da na­đe­mo se­di­šte Un­mi­ka. Pro­la­zni­ci i tak­si­sti ili ni­su raz­li­ko­va­li >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << me­đu­na­rod­ne mi­si­je ili su nam oni ma­lo­broj­ni, ko­ji su upu­će­ni u raz­li­ke iz­me­đu Eulek­sa i Un­mi­ka, go­vo­ri­li da u Un­mik ni­ko ne ide i da ni ne zna­ju gde je.

Raz­go­vor sa še­fom Un­mi­ka Lam­ber­tom Za­ni­je­rom i po­če­li smo kon­sta­ta­ci­jom da mu si­gur­no ni­je la­ko s ob­zi­rom na to da u Pri­šti­ni vlast ig­no­ri­še pri­su­stvo Un­mi­ka i Re­zo­lu­ci­ju 1244i da sko­ro go­di­nu da­na ni­su ni hte­li da se su­sret­nu s njim.

Za­ni­jer: Pro­šli smo kroz te­šku fa­zu pro­šle go­di­ne, to­kom ko­je smo vla­sti u Pri­šti­ni i ja ima­li kom­pli­ko­van od­nos, ali je do­šlo do po­bolj­ša­nja i sa­da po­sto­ji raz­u­me­va­nje o raz­li­či­to­sti ulo­ga. Lju­di s Ko­so­va sa­da raz­u­me­ju re­al­nosti ima­ju aspi­ra­ci­je da se učla­ne u me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je i Uje­di­nje­ne na­ci­je. Mi­slim da su do­šli do za­ključ­ka da je u nji­ho­vom in­te­re­su da odr­ža­va­ju do­bre od­no­se.S dru­ge stra­ne, bez ob­zi­ra na ta­kvu vr­stu od­no­sa, sa­rad­nja na za­da­ci­ma na ni­žem ni­vou se uvek od­vi­ja­la.

Po­li­ti­ka: Ka­ko kon­kret­no sa­da iz­gle­da to una­pre­đe­nje od­no­sa s pri­štin­skom vla­dom?

Za­ni­jer: Do­šlo je do po­nov­nog us­po­sta­vlja­nja sa­sta­na­ka: su­sreo sam se s pred­sed­ni­kom, pre­mi­je­rom, za­me­ni­kom pre­mi­je­ra i mi­ni­stri­ma i sa­da na­sto­ji­mo da bu­de­mo prag­ma­tič­ni. Sa­stan­ci su po­sve­će­ni raz­go­vo­ri­ma o pro­ble­mi­ma i nji­ho­vim re­še­nji­ma, iako gle­da­mo na njih iz raz­li­či­tih per­spek­ti­va i man­da­ta. Mi­slim da sa­da pri­hva­ta­ju či­nje­ni­cu dapro­ble­mi obič­nih lju­ditre­bada se adre­si­ra­ju, da sve stra­ne raz­go­va­ra­ju, pred­lo­že re­še­nja i da se pro­ble­mi re­še.

Nor­mal­no, po­sto­je raz­li­ke, na pri­mer, po­vo­dom stra­te­gi­je u ve­zi sa se­ve­rom Ko­so­va. Mi smo već re­a­go­va­li i iz­ne­li na­še bo­ja­zni u ve­zi s tim. Za­bri­nu­ti smo zbog mo­da­li­te­ta pri­me­ne te stra­te­gi­je za se­ver Ko­so­va i sma­tra­mo da to tre­ba da se od­vi­ja u raz­go­vo­ru sa svim za­in­te­re­so­va­nim stra­na­ma i lju­di­ma ko­ji su ob­u­hva­će­ni tom stra­te­gi­jom.

Po­li­ti­ka: Mi­sli­te li da je Fej­to­va stra­te­gi­ja za se­ver lo­še uti­ca­la na us­po­sta­vlja­nje sa­rad­nje iz­me­đu Sr­ba i ko­sov­skih Al­ba­na­ca?

Za­ni­jer: Mno­go to­ga uti­če i to se na­vo­di i u iz­ve­šta­ju ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra UN. Mno­go za­vi­si od mo­de­la i to­ga ka­ko će se ta stra­te­gi­ja im­ple­men­ti­ra­ti. Ču­jem da Pi­ter Fejt iz­ja­vlju­je da je po­treb­no str­plje­nje da bi se ta­ko ne­što ura­di­lo i ja mi­slim da je to sa­svim do­bra iz­ja­va. U po­ne­de­ljak sam bio na se­ve­ru i vi­dim da lju­di ta­mo ose­ća­ju po­tre­bu za di­ja­lo­gom zbog re­ša­va­nja lič­nih pro­ble­ma. Vr­lo je bit­no da se ohra­bri ta­kav di­ja­log i sa­da ra­di­mo na to­me da stvo­ri­mo uslo­ve, bez ob­zi­ra na to ko je po­sred­nik. Bit­no je da se tra­že re­še­nja za kon­kret­ne pro­ble­me, a ne da se su­o­ča­va­mo s de­mon­stra­ci­ja­ma kao što je bi­lo u Br­đa­ni­mapro­šle go­di­ne, dok sa­da raz­go­va­ra­mo o re­kon­struk­ci­ji pu­tai do­vo­đe­nju stru­je, zna­či prak­tič­nim stva­ri­ma.

Po­li­ti­ka: Oče­ku­je­te li da će­te ima­ti ak­tiv­ni­ju ulo­gu u us­po­sta­vlja­nju di­rekt­nog di­ja­lo­ga iz­me­đu Sr­ba i ko­sov­skih Al­ba­na­ca?

Za­ni­jer: Od po­čet­ka sam, kao što zna­te, bio u tim pre­go­vo­ri­ma i mo­ja naj­va­žni­ja ulo­ga je bi­la da se ak­ti­vi­ra di­ja­log ko­ji, po mom mi­šlje­nju, tre­ba da bu­de fo­ku­si­ran na prak­tič­ne pro­ble­me. I to se do­ne­kle već i de­si­lo, na pri­mer, po pi­ta­nju ne­sta­lih oso­ba, ob­no­vizgra­da i ver­skih obje­ka­ta ko­ji su bi­li uni­šte­ni. Na ne­ki ne­for­ma­lan na­čin mi smo us­pe­li da do­ve­de­mo te lju­de za sto da raz­go­va­ra­ju. Čak i lju­de iz ne­kih in­sti­tu­ci­ja iz Be­o­gra­da, kao i iz Pri­šti­ne, za­to što po­sto­ji isto­vet­no mi­šlje­nje da tre­ba iden­ti­fi­ko­va­ti pro­blem ne­sta­lih oso­ba i da tre­ba ob­no­vi­ti uni­šte­ne cr­kve. Na­rav­no, po­sto­je mno­ge dru­ge obla­sti u ko­ji­ma je po­treb­no po­sti­ći ova­kav na­pre­dak i ja sam za to da se ak­ce­nat sta­vi na njih i da se ra­di na to­me.

Po­li­ti­ka: Sr­bi sma­tra­ju da su sva ta pi­ta­nja sa­dr­ža­na u pla­nuUN od šest ta­ča­ka, što je i bio srp­ski uslov za pri­sta­nak na Mi­si­ju EU. Da li je tač­no da u Pri­šti­ni vi­še ne mo­že ni da se spo­me­ne taj plan?

Za­ni­jer: To je deo iz­ve­šta­ja ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Sa­ve­tu bez­bed­no­sti UN. U ne­kim obla­sti­ma bi­lo je ne­kog na­pret­ka, kao na pri­mer u po­li­ci­ji. Po­sto­je obla­sti ko­je ni­su spo­me­nu­te u pla­nu od šest ta­ča­ka, kao što je na pri­mer po­vra­tak i ja bih vo­leo davi­dim da se ra­di na to­me. Ili po­sto­je obla­sti ko­je je­su spo­me­nu­te, kao što je, na pri­mer, in­fra­struk­tu­ra, iako u stva­ri ne­ma ma­te­ri­ja­la da se o to­me to­li­ko pri­ča. Mi­slim da je i ba­šti­na SPC ta­ko­đe vr­lo va­žno pi­ta­nje. Mi smo u sva­ko­dnev­nom kon­tak­tu s pred­stav­ni­kom EU ko­ji se ba­vi tim pi­ta­njem, tu oso­bu su pri­hva­ti­li i Be­o­grad i Pri­šti­na, i to je vr­lo do­bar mo­del ko­ji pro­mo­vi­še do­bre na­či­ne za pro­gres u va­žnim obla­sti­ma.

Po­li­ti­ka: Za­što do sa­da ni­ste ime­no­va­li ko­or­di­na­to­re ko­ji bi tre­ba­lo da bu­du u kon­tak­tu sa Eulek­som?

Za­ni­jer: Ne, to sam ura­dio, ali po­sto­je dve stva­ri. Funk­ci­jepo­sto­je i one se oba­vlja­ju, sa­mo što još tre­ba da se za­po­sle lju­di. Na pri­mer, mi ima­mo po­li­cij­sku kan­ce­la­ri­ju u okvi­ru Un­mi­ka, šef te kan­ce­la­ri­je pred­sta­vlja ve­zu sa Eulek­somu obla­sti po­li­ci­je i ca­ri­ne. Ta­ko­đe, ima­mo i še­fa prav­nog ode­lje­nja. Zna­či, ja sam do­bio rad­na me­sta ko­ja bi tre­ba­lo da se po­pu­ne za te funk­ci­je. Jed­nog eks­per­ta u po­li­ci­ji sam većza­po­slio, imam još dva slo­bod­na rad­na me­sta, in­ter­vjui su već oba­vlje­ni i če­ka­mo ze­le­no sve­tlo iz Nju­jor­ka. Osim to­ga, mo­ji kon­tak­ti sa Eulek­som su vr­lo in­ten­ziv­ni, vi­đa­mo se sva­ke ne­de­lje. Ta­ko­đe pu­tu­jem če­sto u Bri­sel, gde ta­ko­đe raz­go­va­ram s ru­ko­vod­stvom EU.

Po­li­ti­ka: Da li oče­ku­je­te da će vaš pred­stav­nik ići s ko­sov­skim pred­stav­ni­kom na sa­mit EU u Sa­ra­je­vo?

Za­ni­jer: Ni­sam baš to­li­ko uklju­čen u pre­go­vo­re okoor­ga­ni­za­ci­je u Sa­ra­je­vu. Ključ­nu ulo­gu tu ima EU ko­ja ra­di di­rekt­no s Be­o­gra­dom i Pri­šti­nom. Nor­mal­no, ja sam uvek tu da pu­tu­jem s pred­stav­ni­ci­ma Ko­so­va na sa­sta­nak, uko­li­ko se po­stig­ne ta­kav do­go­vor ka­kav smo ima­li ra­ni­je.

Po­li­ti­ka: Vi ima­te na ras­po­la­ga­nju mno­ga ovla­šće­nja, ali ih ne ko­ri­sti­te. Oče­ku­je­te li da će se to pro­me­ni­ti?

Za­ni­jer: Re­kao bih da je jed­na va­žna pro­me­na u po­zi­ci­ji UN mi­si­je de­kle­ra­ci­ja ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra UN o sta­tu­sno ne­u­tral­noj mi­si­ji. Ka­da sam do­šao, ko­ri­stio sam svo­ju vlast u obla­sti­ma gde je to bi­lo po­treb­no i hit­no. Na pri­mer, pro­du­žio sam re­žim za­šti­te oko­li­ne ma­na­sti­ra De­ča­ni ko­ji je is­te­kao a ni­je bi­lo ini­ci­ja­ti­ve da se pro­du­ži. Po­sto­je dva ele­men­ta ko­ja su uti­ca­lana to: pr­votu je od­lu­ka Me­đu­na­rod­nog su­da prav­de da da sa­ve­to­dav­no mi­šlje­nje. Ta­da je po­sta­lo ja­sno da bi sva­ka ini­ci­ja­ti­va bi­la ko­ri­šće­na pred su­dom da oprav­da po­sto­ja­nje su­ve­re­ni­te­ta na Ko­so­vu. Od ta­da sam za­u­zeo stav da, iako sam ja taj ko­ji mo­že da re­ši pro­blem ko­ri­ste­ći ovla­šće­nja, vi­še bih vo­leo da se to ra­di na osno­vu sprem­no­sti svih ak­te­ra da pro­blem mo­ra­ju da re­še. Naj­va­žni­ja oblast u ko­joj bi tre­ba­lo is­ko­ri­sti­ti ta ovla­šće­nja je vla­da­vi­na pra­va. Ta­ko­đe sam ovla­stio še­fa Eulek­sa De Ker­ma­bo­na, s ob­zi­rom na to da je on do­šao ov­de pod Re­zo­lu­ci­jom 1244, da ko­ri­sti iz­vr­šnu vlast pod okri­ljem UN u obla­sti vla­da­vi­ne pra­va. To je osna­ži­lo i obo­ga­ti­lo sred­stva ko­ja mo­gu da se ko­ri­ste pod Re­zo­lu­ci­jom 1244.

Po­li­ti­ka: Da li ste iz­ra­zi­li svo­je ne­go­do­va­nje go­spo­di­nu Ker­ma­bo­nu za­to što se vla­da­vi­na pra­va vr­lo spo­ro uvo­di?

Za­ni­jer: Raz­go­va­rao sam o to­me s Ker­ma­bo­nom i s Bri­se­lom, nor­mal­no. Sma­tram da je je­dan od pro­ble­ma taj što je pri­stup EU dru­ga­či­ji od pri­stu­pa ko­ji je imao UN. Un­mik je imao di­rekt­nu, ope­ra­ci­o­nal­nu nad­le­žnost u ovim obla­sti­ma, a Euleks jepo svom man­da­tu teh­nič­ka mi­si­ja, oni su men­tor, po­sma­trač i sa­vet­nik. Un­mik je mo­gao da pre­u­zme ini­ci­ja­ti­vu u tim po­lji­ma, a za Euleks je to mno­go te­že, baš zbog ne­do­stat­ka di­rekt­nog di­ja­lo­ga o ko­me smo pri­ča­li.

Po­li­ti­ka: Je­ste li sprem­ni da mo­žda u jed­nom mo­men­tu pre­u­zme­te ini­ci­ja­ti­vu ako to ne bi išlo do­volj­no br­zo?

Za­ni­jer: Raz­go­va­ram o to­me s Bri­se­lom. Zbog ne­kih sta­tu­snih ele­me­na­ta mi­slim da bi bi­lo pa­met­no sa­če­ka­ti mi­šlje­nje MSP. To je kom­pli­ko­van pro­ces, na­dam se da ne­će tra­ja­ti du­go, sa­če­ka­će­mo od­lu­ku i na­dam se da će­mo po­sle to­ga ima­ti mno­go po­volj­ni­je uslo­ve za di­ja­log. Ja ću, na­rav­no, na­sta­vi­ti da po­dr­ža­vam taj di­ja­log i da ga ohra­bru­jem.

Bi­lja­na Mi­tri­no­vić

--------------------------------------------------------------

Moj naj­ve­ći ne­u­speh

Po­li­ti­ka: Ako bih vas za­mo­li­la da bu­de­te kri­tič­ni pre­ma se­bi, šta bi­ste na­ve­li kao svoj naj­ve­ći ne­u­speh to­kom ovog man­da­ta?

Za­ni­jer: Ne­do­sta­tak di­rekt­nog di­ja­lo­ga jer mi­slim da bi on po­mo­gao svi­ma. S mo­je tač­ke gle­di­šta, mo­gao bih to da pri­hva­tim kao ne­ki svoj ne­u­speh, ali to je ne­u­speh zbog ko­ga ne pa­tim ja lič­no, većobič­nih lju­di. Oni tr­pe zbog ne­na­pre­do­va­nja eko­no­mi­je, zbog ne­ja­snih funk­ci­ja in­sti­tu­ci­ja ili ne­do­stat­ka efi­ka­snih mul­ti­et­nič­kih in­sti­tu­ci­ja.

[objavljeno: 18/04/2010]

Nastavak na Politika...