Izvor: Večernje novosti, 13.Avg.2013, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Decenija od ubistva sprske dece: Porodice traže obnovu istrage
DESET godina je prošlo, a svaka godina je sve teža. Jer, još niko nije kažnjen za zločin nad zločinima. Sve misije - Kfor, Unmik i Euleks obećale su da će pronaći počinioce ali istragom se više niko ne bavi. Ona je zatvorena! To je sramota. Da ima neke pravde na ovom svetu, međunarodni organi bi je pod hitno ponovo otvorili. Ovako za „Novosti“ govori Đorđe Ugrinović, jedan od četvoro teško ranjenih dečaka na Bistrici. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Taj tužni dan, u utorak je obeležen parastosom i paljenjem sveća u Crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Goraždevcu. Vraćeno je sećanje na ubistvo Pantelije Dakića (12) i Ivana Jovovića (17), kao i na ranjavanja četvoro srpske dece. Iako je prošla decenija, od ubica nema ni traga ni glasa, a Euleks, čiji se predstavnici u utorak nisu ni pojavili da se poklone senima nevino ubijenih dečaka, zatvorio je slučaj „Goraždevac“. Jedan rafal ispaljen iz automatskog oružja tog kobnog 13. avgusta 2003. godine zauvek je obeležio život meštana Goraždevca, sela u okolini Peći, a posebno dece koja su se toga dana kupala na Bistrici. Dragana Srbljak, ranjena na kupalištu, u utorak nam je pričala: - Svega se sećam kao da je juče bilo. Kažu da nas je bilo pedesetak, a ja sam stigla samo pet minuta pre pucnjave. Nisam ni bila svesna da mi je metak prošao kroz nogu. Mislila sam da su to petarde - priseća se Dragana, koja je tada imala nepunih trinaest godina. Preživeli Dragana Srbljak i Đorđe Ugrinović Draganine „petarde“ bili su rafali iz automatskog oružja, od kojih su smrtno stradali Pantelija i Ivan, dok su pored Dragane teško ranjeni još Đorđe Ugrinović (20), Marko Bogićević (12) i Bogdan Bukumirić (14). Rafalna paljba se čula u selu, odakle su meštani krenuli da pomognu nezaštićenoj deci koju su prebacili u pećku bolnicu: - Trauma sa Bistrice, nastavila se u pećkoj bolnici, gde su nam na žive rane stavili gips i uz otpusne liste, mene i Đorđa poslali kući - priseća se Dragana i kaže da je Marko Bogićević sa ranama u predelu kuka prebačen u bolnicu nemačkog Kfora u Prizrenu. Na insistiranje roditelja, Dragana, Đorđe i najteže ranjeni Bogdan Bukumirić, sa teškim povredama glave i tela prebačeni su u bolnicu u Kosovskoj Mitrovici. - Operacija je trajala dva i po sata, a lekari su mi rekli da nisam stigla još dvadeset minuta iskrvarila bih, dok je Đorđa od smrti delilio svega pet minuta - nastavlja priču Dragana. Senka Jovović, majka ubijenog Ivana kaže da su ih, osim istražnih organa, i svi drugi zaboravili. Sete ih se kaže, jedino do godišnjice do godišnjice. - Pustite me da odbolujem ovu bol - rekla je kratko Senka dok Gordana Dakić, kraj groba svog Pante kaže da joj je sve teže jer za ubistvo njenog sina niko nije kažnjen, a niko se time više i ne bavi. Parastosu koji je pred nekoliko stotina meštana služio vladika raško-prizrenski Teodosije, prisustvovao je i direktor Vladine Kancelarije za KiM Aleksandar Vulin, dok od predstavnika međunarodne zajednice nije bilo nikoga. VULIN: NAĐITE UBICE! - U TEŠKOJ i tužnoj istoriji srpskog naroda na ovim prostorima, mislim da je nemoguće naći teži i tužniji dan - rekao je u Goraždevcu Aleksandar Vulin, direktor Kancelarije za KiM, i dodao: - Prošlo je deset godina i mi nemamo ni najmanji trag od ubica i ja sa ovog mesta tražim od Euleksa, tražim a ne molim da obnovi istragu i nađe ubice. Zločin koji se ne kazni uvek se ponavlja. Šta se desilo, ko ih je pobio, po čijem nalogu, kako je mogao da nastavi da živi? Niko ih nije mogao ubiti ko nije sa ove zemlje, niko nije došao ni iz Beograda ni iz Tirane. Taj ko ih je ubio verovatno je danas ovde na Kosovu. Ja ovde ne vidim predstavnike Euleksa da se barem poklone pred ovim grobovima, ako već ne mogu da kažu istinu - rekao je Vulin posle parastosa.
Nastavak na Večernje novosti...
