Izvor: Svet plus, 05.Maj.2023, 09:28
Zašto se plete venčić na Đurđevdan i ostali narodni običaji! (VIDEO)
Zašto se plete venčić na Đurđevdan i kako se poštuju ostali narodni običaji na ovaj dan! Verovanje je i da nikako ne treba spavati.
Đurđevdan se u narodu smatra za granicu između zime i leta, praznik koji se odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve.
Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine.
Đurđevdan je praznik koji se odnosi na narodne običaje, od >> Pročitaj celu vest na sajtu Svet plus << kojih je glavni pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci.
Jedan od narodnih običaja je i da uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama, i kapije. To se čini da bi godina i dom bili berićetni, "da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru".
Ponegde je običaj da se zelenilom kiti na sam Đurđevdan pre zore, odlazi u prirodu na "đurđevdanski uranak", na neko zgodno mesto u šumi koje se izabere, na proplanku ili pored reke.
Na đurđevdanskim urancima mladi se opasuju vrbovim prućem – "da budu napredni kao vrba", kite zdravcem – "da budu zdravi kao zdravac", koprivom – "da kopriva opeče bolesti sa njim" i selenom – "da im duša miriše kao selen".
Ne valja spavati
Na Đurđevdan ne valja spavati, "da ne bi bolela glava", a ako je neko spavao "onda na Markovdan da spava na tom istom mestu".
Smatra se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile, zbog čega su seljaci palili velike vatre "da bi zaštitili sebe i selo".
Običaji vezani za Đurđevdan se vrše pre izlaska sunca, i to često na reci, što svakako ima svoj magijski značaj. Međutim, najveći broj običaja spada u čistu magiju, kod čega onaj koji ih vrši nema u vidu nikakvog određenog demona ni božanstvo.
Slavski kolač na kome će vam svi pozavideti! (RECEPT)
Žene i devojke donesu uveče kući "omaje" tj. vode sa vodeničnog kola, "da se od njih svako zlo i prljavština otrese i otpadne", kao omaja od kola, i stave u nju različitog bilja a naročito selena, da prenoći, pa se ujutru njom kupaju u gradini pored selena i pored ostalog cveća
Zarad plodnosti svoje stoke, da bi oduzele mleko tuđoj stoci, noću neke žene vračaju (retko muškarci), koje su gole i jašu na vratilu (obilaze oko tuđih torova). Sve to pokazuje, da je običaj veoma star.
Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro – "da će biti plodna godina", a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša – "da će leto biti sušno".
Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.
