Izvor: Poznati.info, 28.Okt.2012, 12:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tanja Vojtehovski: “Ako progovorim biće to bestseler”
Tanja Vojtehovski je na novinarska pitanja godinama unazad odgovarala isključivo imejlom. Pristankom na razgovor oči u oči iznenadila je samu sebe, ali se u Novi Sad vratila inspirisana i zadovoljna. Čak i kada se čini tako, nisu sve priče ispričane odnosno moguće je, sa vremenske distance, ispričati ih na drugi način. Istinitije i iskrenije. U bašti poslastičarnice u centru grada koju je sama odabrala, nakon višečasovnog razgovora, shvatila je da još uvek nije spremna da svoju >> Pročitaj celu vest na sajtu Poznati.info << privatnost velikodušno podeli sa medijima, ali da će, ukoliko se na to jednog dana odluči, napraviti bestseler. Sadržaja ima, a kada intima stigne na medijsko tržište trebalo bi joj samo odrediti cenu. Uverena je da to što ima da kaže vredi mnogo para.
Uredno odgovarate na pozive novinara, komunikacija sa vama teče glatko i bez ikakvih poteškoća, a pritom ste popularna javna ličnost u Srbiji. Kako je to moguće?
Potičem iz fine, građanske porodice iz Novog Sada. Moja majka je magistar psihologije i u vezi sa tim ima jedna interna šala u našoj porodici – Deca obućara su uvek bila bosa, a ja sam dete psihologa. Rasla sam u kući i okruženju gde se znao red. Podrazumevalo se da smo i sestra i ja odlični đaci, ništa drugo nije dolazilo u obzir. Moje odrastanje obeležilo je prisustvo dve jake žene, majke i bake, njih dve su me napravile ovakvom kakva jesam. I danas, iako baka, svojvremeno profesor istorije i direktorka osnovne škole, više nije među živima, ono što sam od njih naučila određuje me bez ostatka.
Rad u srpskim medijima i Srbija, takva kakva je, nisu uspeli to da promene?
Mislim da nisu. Ukoliko i vi mislite isto razumeću to kao kompliment.
Kao žena Bik, dodatno opterećena gordošću Lava u podznaku, imate li strah od promena? Da li ste reskirali kada ste napuštali Pink – mesto na koje mnogi sanjaju da dođu?
Kada se govori o reskiranju ističe se samo negativna konotacija takvog poteza. Rizik je uvek dobrodošao, to je uslov napretka. Vrlo pažljivo sam birala trenutak kada ću svoju odluku obelodaniti. Čekala sam da se sve kockice sklope i da sve bude u najboljem mogućem redu. U prevodu, sačekala sam da Željko Mitrović ozdravi, da se lansira nova programska šema, firma konsoliduje i sve kruniše velikom žurkom povodom godišnjice kompanije. I nećete verovati ili ćete verovati, imala sam sijaset pitanja sa istim značenjem – A, zašto si otišla baš tada kada se sve sredilo? Izvinite, ali kada je trebalo da odem? Otišla sam u trenutku kada je Pinku i njegovom vlasniku krenulo bolje.
I otišli ste na kanabe kod Ivana Ivanovića. Nije li to potez koji, s obzirom na Ivanovićev odnos prema Pinku, mora da uzburka duhove?
Brak sam okončala iz potpuno privatnih razloga i, moram da priznam da sam ponosna na činjenicu da je moj razvod bio jedan od najelegantnijih razvoda u poslednjih nekoliko godina.Postoji jedna zanimljiva anegdota povodom tog gostovanja. Srela sam tom prilikom jednog od čelnih ljudi te televizije koji me je sačekao. Rekla sam mu da mi niko, ali niko, ne veruje da nisam napravila dogovor sa njima. Odgovorio mi je – Ni meni niko ne veruje da vas još nisam zvao. Slatko.
Da li je svojevremeno učešće u serijalu “Šatra” mogući znak približavanja Prvoj?
Ne, to je bila eksterna produkcija i projekat u koji sam ušla iz želje da se popravi položaj jedne manjine. Poslovnih pregovora sa televizijom Prva nije bilo.
Kako je u prvim danima izgledao život bez svakodnevnih poslovnih obaveza i odgovornosti koju te obaveze podrazumevaju?
Tako što sam odlučila da se odmaram, da ležim, jedem kokice i gledam FOX Life. I, nije mi bilo potrebno mnogo da shvatim da ja to ne umem da radim. Ne umem. To nisu lake stvari. To nisu laki periodi u životu. Baš je to bikovski. A budući da u sebi pored srpske, imam i češke i nemačke krvi, ta nemačka je brzo proradila. Soldatski sam se orijentisala da svoj život organizujem drugačije i u tome sam vrlo brzo uspela.
Medijski ljudi znaju koliko je adrenalin koji podrazumeva bavljenje tim poslom nezamenljiv i koliko nedostaje kada se iz te sfere izađe. Da li vas bavljenje biznisom ispunjava barem približno kao rad u medijima?
Kada sam otvarala firmu mislila sam da ću da umrem. Prezirem administraciju. Kada čujem ono – Fali ti jedan papir, vičem – Upomoć! Jeste to jedan svet u kojem ranije nisam bila. Ali, ja sam i u ovim godinama spremna da učim. Stvari su takve kakve jesu i nema razloga za pravljenje velike drame. Period prilagođavanja je trajao kraće nego što sam mislila da će trajati. Ako ste kreativna osoba to mora da dođe do izražaja čime god da se bavite. Ja ne znam da radim mnogo stvari u životu, ali ono što znam radim dobro.
Da li vas je enormna popularnost “Trenutka istine” promenila bez obzira na sva prethodna iskustva, pa i bolje, kvalitetnije emisije koje ste ranije radili?
Jeste. Laskam sebi da prepoznatljivost i popularnost nisu uticale na mene. Družim se sa istim ljudima koji nikakve veze sa medijskim svetom nemaju, i dalje me raduju iste, sitne životne stvari koje su me oduvek činile srećnom. Ja i dalje ne umem da se snađem kada primetim da me neko zagleda na javnom mestu kao što ne mogu ni da se naviknem na činjenicu da ljude interesuje moj privatni život. Kako to izgleda kada dvoje ljudi, kao vi i ja sada, sede u kafiću i pričaju o privatnosti Tanje Vojtehovski. What a fuck… To još uvek nisam prihvatila. A “Trenutak istine” me jeste promenio, jer to je čist, nepatvoren stvaran život…
Ali, vi ste već imali novinarskih susreta sa stvarnim životom u serijalu “I to je život” pre petnaestak godina…
Bravo, tako je. I moji intervjui sa poznatima su bili životni intervjui. Bazirani na životnom iskustvu, ne na aktuelnosti ili trenutku. “Trenutak istine” je samo bio upakovan kao kontroverza. Zbog te emisije, zbog ispovesti koje je ona donosila, često nisam spavala. Nekada sam plakala u studiju, nekada u toku samog snimanja. Tokom tih šezdeset minuta bila sam domaćin emisije, a čim bi se snimanje završilo bavila sam se svojim gostima kao građanka ove zemlje. Kontaktirala sigurne kuće, Državno tužilaštvo, razna ministarstva. Sve te sudbine su prolazile kroz mene. Ja nisam stalak za mikrofon. Često sam dolazila kući i nisam mogla da govorim, nisam mogla da pobegnem od priča koje sam čula. Kako da živite sa svim tim informacijama, šta da radite sa tim? I dan-danas imam dilemu šta je u svemu tome bilo strašnije – pitanja ili odgovori. I na koncu svega –Šta ćemo mi sa svim tim istinama?
Kako se, pitam vas kao profesionalca, dogodilo da je privatnost postala toliko vredna samo kada je zabeležena kamerama?
Intima je na tržištu, a kada je nešto na tržištu onda ima svoju vrednost. To je činjenica koja vama i meni može da se dopada ili ne, ali mi tu ništa ne možemo da promenimo. Svet pokreću dve stvari – velike emocije i veliki novac. Rijaliti je zapravo vrsta dokumentaristike. Ono “šou” je suvišno. Nisu ljudi u “Trenutak istine” dolazili samo zbog novca. To je opšte, ali pogrešno mišljenje. Bilo im je lakše da istinu o njima saznaju svi. Nisu više mogli da žive sa tim što ih je pritiskalo. Televizijska publika je deo oneobičene forme grupne terapije. I to je ono što im je bilo neophodno. Teško je naći sagovornika, razumevanje još teže.
Pretpostavljam da ste se nenamerno pridružili klubu javnih ličnosti koje su se u trenutku najveće popularnosti razvele?
(Smeh) Kakva paralela. Bravo. (Smeh) Nema to veze jedno sa drugim. Ali, kakva paralela… Brak sam okončala iz potpuno privatnih razloga i, moram da priznam da sam ponosna na činjenicu da je moj razvod bio jedan od najelegantnijih razvoda u poslednjih nekoliko godina. Mislim da to govori i o mom bivšem suprugu i o meni, ali i o odnosu kolega novinara prema mom liku i delu. Brinula sam o tome na koji način će u medijima nešto moje, nešto sasvim privatno, biti plasirano. Meni je, ne znam kako da vam to objasnim, sasvim u redu kada javne ličnosti govore o svojoj privatnosti. Imam protiv samo ako je to jedino što imaju da ponude javnosti. Tu vrstu poriva ne razumem. To da ti sam pozivaš novinara i nudiš mu svoju intimu na tacni. S druge strane, kada na mene dođe red, ne osećam se udobno u tome. Možda ću jednog dana osetiti tu potrebu i znam sigurno da, ukoliko bih se odlučila na tako nešto – to bi bio bestseler.
Dopada li vam se etiketa srpske Demi Mur zbog vaše poslednje, sada već završene, veze sa trinaest godina mlađim Nenadom Čankom? Kako vam zvuči to – Tanja Vojtehovski kuguarka?
U Americi su mi objasnili značenje pojma kuguarka. Novo vreme donosi nove reči i one postaju deo vokabulara. Kada sam prvi put čula da se neka žena naziva kuguarkom mislila sam da Ovde su žene postale vesti. Za mene je partnerstvo isključivo pitanje energije i ničega drugog.to metaforično znači da je prava lavica ili da je hrabra kao puma. Međutim, na Zapadu su kuguarke žene koje su, pored toga, što su u vezi sa mlađim muškarcima, nezavisne, profesionalno ostvarene, samofinansirajuće. To u Srbiji nije tako preneto već samo kao – one se viđaju sa klincima. Svako etiketiranje, a ovo je samo jedna u nizu etiketa koja mi je prišljamčena, može da vas dirne, da vas takne. Nisam živela u iluziji da ću svoju bivšu vezu sakriti od javnosti, ali sam se trudila da se o njoj ne piše svaki drugi dan. Javne ličnosti nisu javno dobro, što bi rekao Dragan Marinković Maca, pa da može po njemu i da se popiša. Ako bilo ko misli da bilo ko bira partnera isključivo po krštenici, to je njegov problem. Veza se desi ili se ne desi. Energije se poklope ili se ne poklope. Sve drugo je nevažno.
Dakle, iz vašeg iskustva sa Nenadom, moguće je razumeti se sa osobom bez obzira na razliku u godinama i zrelosti?
Moguće je. To imate svuda oko nas. Sve je više žena koje su starije od svojih partnera, ali društvo to još uvek nije prihvatilo. S druge strane, odavno je prihvaćena i odomaćena veza između starijeg muškarca i mlađe žene čak i kada joj on, po godinama, može biti otac. Ovde su žene postale vesti. Za mene je partnerstvo isključivo pitanje energije i ničega drugog. Nama jezik pokazuje koliko smo nepravedni prema ženama. Nikada nisam čula da neko razvedenog muškarca zove raspuštenik. Ali, šta je onda raspuštenica? Šta to znači?
Ima onaj izraz “raspuštena banda”.
Upravo, toliko pogrdnog, pežorativnog značenja leži u svemu tome. Od čega je razvedena žena raspuštena? Od morala? Od odgovornosti? Ipak, mi i dalje živimo u muškom svetu.
Kakvi vas muškarci inspirišu?
Oni koji me inspirišu. (Smeh) Sigurni u sebe, oni koji se neće takmičiti sa mnom. Nemam one hardverske parametre – visok, plav, zgodan. Ne volim da slušam predrasude tipa muškarci se plaše jakih žena. Jer, šta znači biti jaka žena?
Moći sve sama?
Da, ali ja jesam sve što sam postigla, postigla svojim radom, intelektom, energijom, trudom. Dakle, sama! Treba li neko da me se plaši zbog toga? Pa nikada ne bih želela da budem jedna od onih žena kojima je najveći problem što su slomile nokat ili što nisu dobile najbolji separe u noćnom klubu. Život se sastoji samo iz dve stvari – donošenja odluka i življenja sa posledicama istih. Posledice se ne odnose samo na vas, već i na vaše okruženje. Ljudi se ne mogu gumicom brisati. Verujem da će se kad-tad zaboraviti i šta smo govorili i šta smo radili. Ostaće samo osećaji koje smo probudli u drugim ljudima. Barem ih ja po tome pamtim.
Bolujete li od nekih ženama bliskih opsesija – šopingu, poznatim brendovima, statusnim simbolima?
Vidite li išta brendirano na meni?
Dobro je dok moram da vam zavrnem majicu da bih pročitao.
Tako je. Neka na tome i ostane.
