Izvor: NaDlanu.com, 08.Dec.2011, 02:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O strahu ljubavi i mržnji Andrić, Čehov, Dostojevski
"Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo", napisao je, između ostalog, Ivo Andrić. On nije znao sve ali je o ljudskoj prirodi znao i pisao prilično istinito.
Zašto nas ljudi lažu? Ili zašto mi lažemo? Zato što se plašimo da se pokažemo onakvim kakvi jesmo. Plašimo se svojih misli, želja, svoje slike o sebi. A strah je izvor sukoba, prvo u nama, onda sa drugima. Izvor mržnje. Prvi puca onaj ko se više boji. Zato je prihvatenje sebe uslov stabilnosti i pomirenja >> Pročitaj celu vest na sajtu NaDlanu.com << sa svojim okruženjem. Ko može da se nosi sa sobom, lakše će prihvatiti druge. Evo nekih mudrih misli Ive Andrića:"Tok događaja u životu ne zavisi od nas, nikako ili vrlo malo, ali način na koji ćemo te događaje podnijeti, u dobroj mjeri zavisi od nas.""Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živjeti.""Ljudi vole razgovore o padu i poniženju onih koji se suviše visoko uzdignu i polete.""Nisu svi ljudi tako hrđavi i kao što to hrđav čovek misli.""Ništa ljude ne vezuje tako kao zajednički i sretno proživljena nesreća.""Što ne boli - to nije život, što ne prolazi - to nije sreća."" Mnogi postignu ono što su htjeli, a izgube sebe." Čehov:"Ni ljubav, ni prijateljstvo, ni poštovanje ne mogu toliko da zbliže ljude koliko zajednička mržnja"."Čast se ne može oduzeti, ona se može samo izgubiti". Dostojevski: "Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misliš na zahvalnost, onda nisi darovao, već prodao." I, kad god ne znaš šta ćeš sa sobom, dobru knjigu potraži, u njima su mnoge istine. Prijatelji zauvek. Knjige nisu prevaziđene. One se ničim ne mogu nadoknaditi niti zameniti. Baš kao ni prijatelji, ni ljubav.
