Izvor: Press, 21.Jun.2010, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O pokojniku sve najgore
Samo jedan dan posle smrti nobelovca Žozea Saramaga, Vatikan objavio izuzetno oštar napad na preminulog pisca, koji se izjašnjavao kao marksista i ateista
Glasilo Vatikana „Oservatore romano" oštro je juče napalo portugalskog pisca Žozea Saramaga koji je umro u petak, u 88. godini u Španiji, opisujući ga kao „antireligijskog ideologa" i „populističkog ekstremistu".
U tekstu naslovljenom „(Navodna) svemoć naratora", glasilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Rimokatoličke crkve ima samo reči kritike za dobitnika Nobelove nagrade koji je bio marksista i ateista. Saramaga list opisuje kao „antireligijskog ideologa, čoveka i intelektualca koji nije priznavao nikakvu metafiziku, do kraja duboko uverenog u istorijski materijalizam, tačnije marksizam".
Opis Boga kao zavidljivog
„Govorio je da ne može da spava pri pomisli na krstaške ratove i Inkviziciju, zaboravljajući na gulage, čistke i kulturne i verske genocide", piše u uvodniku „Oservatore romano". List Saramaga napada i kao „populističkog ekstremistu" koji je „olako napadao Boga, u kojeg nikada nije verovao zbog njegove sveprisutnosti i svemoći". Pisac je izazvao gnev Vatikana romanom „Jevanđelje po Isusu Hristu", u kojem je opisao kako je Isus izgubio nevinost sa Marijom Magdalenom, a kasnije i „Kainom", u kojem je biblijsko otelotvorenje zla, ubicu rođenog brata Avelja, opisao kao čoveka ni boljeg ni goreg od ostalih, a Boga kao nepravednog i zavidljivog. Autor romana „Slepilo", „Sedam sunaca i Sedam mesečina" i „Godina smrti Rikarda Reiša" dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1998. godine, a biće sahranjen danas u Lisabonu.
U Portugalu je proglašena dvodnevna nacionalna žalost povodom smrti pisca koji je umro u petak, u 88. godini na španskom ostrvu Lansarote. Posmrtni ostaci jedinog književnika sa luzofonskog govornog područja koji je dobio Nobelovu nagradu prebačeni su u subotu u Portugal vojnim avionom.
Besan na domovinu
Žoze Saramago rođen je 16. novembra 1922. godine u Azinjagi, u siromašnoj seljačkoj porodici. Teška materijalna situacija prinudila ga je da promeni niz zanimanja, da bi se tek 1976. godine posvetio isključivo književnosti. Godine 1993, pet godina pre nego što će dobiti Nobelovu nagradu, Saramago je napustio otadžbinu i preselio se na Kanarska ostrva posle skandala koji je izazvao njegov roman „Jevanđelje po Isusu Hristu". Vlada u Lisabonu ga je tada, zbog napada na „portugalsku versku baštinu", izbrisala sa liste kandidata za Evropsku literarnu nagradu, a razljućeni pisac se odselio u Španiju.
