Izvor: Svet plus, 09.Dec.2016, 11:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko tečnosti treba piti kada smo bolesti?
Kada smo bolesni, često lekari umeju da nas savetuju da u organizam moramo da unosimo puno tečnosti, a nikada zapravo ne dobijemo odgovor koliko.
Sasvim je normalno da se usled bolesti gubi tečnost, posebno ukoliko su u pitanju temperatura, dijareja ili povraćanje. Osim toga, metabolizam može biti ubrzan jer je telo pod povećanim nivoom aktivnosti. Kada ste bolesni, biće vam možda i potrebna hidratacija, kako bi nivo tečnosti u telu bio uravnotežen. Nedostatak tečnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Svet plus << može uticati na sposobnost tela da se bori protiv infekcija, a bolesni ljudi možda neće primetiti suptilne znakove dehidratacije poput suvih usnica, suve kože, glavobolja, zamora i smanjenog mokrenja jer će misliti da je to posledica bolesti. Dehidratacija može biti i posledica toga što nam, kada smo bolesni, nije ni do hrane ni do pića.
Ali, unošenje dovoljno tečnosti neće direktno uticati na infekciju ili izlečiti sami problem. tečnost je potrebno unositi zbog ponovnog uspostavljanja balansa između elektrolita i volumena krvi – i na taj nam način hidratacija pomaže kada smo bolesni. Neke bolesti mogu iscrpeti količinu antidiuretskih hormona koji smanjuje izlučivanje vode u telu, te mogu dovesti do razređivanja natrijuma u krvi. Kod takvih stanja, doktori upozoravaju da ispijanje velikih količina voda nije rešenje.
Za većinu ljudi preporučuje se da dnevno popiju osam čaša vode od dva do dva i po decilitra bili bolesni ili ne, a tu količinu možete malo povećati ukoliko se ne osećate dobro ili imate upalu. Ključ je u umerenosti i korišćenju vlastite sposobnosti prosude. Potrebno je da se fokusirate na održavanje normalnog unosa tečnosti i nadoknađivanje iste koju ste izgubili, ali nemojte preterati, savetuje Laura Kristin Li, lekarka u bolnici Kings Koledž Hospital u Londonu
.jpg)
