Izvor: Scandal.rs, 11.Mar.2016, 10:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
#Energija2016: U toku je prvi panel – Putevi i stranputice nafte u 2016.
Tomislav Mićović, Udruženje naftnih kompanija Srbije
Cene nafte uvek reflektuju određene geopolitičke činjenice, a ovaj nedavni pad nafte je uticao da sada nema investicija u proizvodnju. Kada Kina pojača rast i oporavi se, tek tada ćemo moći da računamo na oporavak cena nafte. Jedna stvar su direktna državna zahvatanja a druga stvar su druga opterećenja, i tu je tajna visokih cena nafte. I kad bi nafta bila besplatna kod nas bi litra koštao 100 dinara, i tu se ne možemo >> Pročitaj celu vest na sajtu Scandal.rs << odbraniti od nepotrebnih opterećenja na cenu. Gde mi kao Srbija možemo da utičemo? Da ispravimo niz propusta koji su napravljeni u prethodnom periodu. Formiranje obaveznih rezervi će nas koštati 500 miliona evra. Srbija je uvela naknadu za formiranje ovih rezervi. Druga obaveza je uvođenje biogoriva. Država je napravila propust prilikom dogovora za NIS, i naftna polja nisu izvučena iz dogovora, što je greška. Sada ne možete zahtevati od privatne firme tražiti da nema profit, ali se možemo potruditi da nema dominantnog položaja na tržištu. Treba očuvati konkurenciju i to je prava zaštita potrošača. Država pokušava da spreči crno tržište kao kada se pokušava sprečiti voda da teče, a voda uvek nađe svoj put, a tako i ilegalna nafta nađe svoj put. Cena bi mogla biti manja kad bi država bila angažovanija.
Branko Radun, “Politika”
Postoje dve škole mišljenja oko nafte, jedna kaže da su privredni faktori determinante a druga kaže da su geostrateški interesni presudni. Postoji bitka za izvore nafte i gasa ali i za transport gasa. Južni tok je propao jer je Americi bilo presudno da Rusi ne budu prisutni velikim uticajem u Evropi. Slično je i sa naftom. Rusija i OPEK pokušavaju da stabilizuju cenu na 50$ ali u tim pregovorima ne učestvuju ni Iran a SAD vodi svoju politiku, dok je Venecuela nestabilna. Države na Bliskom Istoku nemaju neku istorijsku podlogu i nastale su u 20. veku, sa izuzetkom Irana i Turske koje su države sa istorijom i civilizacijom, dok su granice mnogih država crtane negde daleko. Države koje su veštački nastale zbog kolonijalista kao Sirija, Irak ili Libija ne postoje u realnoj ravni. A nafta iz zaraćenih regiona je jeftina i na njoj se stiče veliki profit. Što se tiče nerealno velike cene naftnih derivata, to je čudno jer mi imamo i naftu iz svojih izvora koja je vrlo jeftina. NIS ima dominatnu tj. monopolsku poziciju i može im se da pregovaraju sa državom oko cene nafte. Čuli smo da Amerikanci upozoravaju na zavisnost od Rusije a Rusi opet insistiraju na monopolu. U tim kontradiktornim tendencijama mi možemo imati samo veće troškove. Delom su to i tranzicione muke i različiti interesi su uticali da tranzicija destruktivno deluje na privredu, od bankarstva do industrije, a energetika nije neki izuzetak. Nije dobro prepuštati ključne resurse domaćim tajkunima ili strancima. Cena bi mogla biti manja kad bi država bila angažovanija ali to zavisi i od NIS-a i država i NIS uzimaju previše profita.
Dr Dragan Govedarica, katedra za naftno-petrohemijsko inženjerstvo, Tehnološki fakultet Novi Sad
Do 2008. je naše tržište bilo relativno stabilno a onda je te godine barel premašio psihološku granicu od 100$ i tada je bilo vrlo isplativo da se investira u bušenje nafte. Sledeća velika promena je bila 2014. kada je za svega par dana cena pala sa 120 na 25 dolara. To se desilo zbog nafte iz škriljaca a sada nema investicija i SAD je sada prvi put pretekla po proizvodnji Saudijsku Arabiju. Iza opadanja cena nafte leži ideja da se izbace iz proizvodnje mali proizvođači, a posebno oni koji se bave frekovanjem. Iran je ušao na svetsko tržište ali cena nafte nije pala već se lagano povećava, što je suprotno očekivanjima, a uzrok je oporavak rasta Kine i oslobađanje velikih sredstava u toj zemlji. Vreme je da saznamo koja je realna cena za proizvodnju nafte od škriljaca, neki kažu 40$, neki 70$. OPEK se u tom smislu raspao na dve grupe, one koje su stabilnije koje sada pregovaraju sa Rusijom, i one koje su nestabilne, kao Nigerija, Angola i druge, sa slabijim ekonomijama.
Vera Kalinić, EURO PETROL
Postoji prokletstvo država koje imaju naftu, jer su meta geostrateških sukoba, a države kao Nigerija, Sudan ili Angola su u mnogo goroj situaciji nego zemlje Bliskog Istoka. Konkurencija u velikoj meri uslovljava razvoj ove delatnosti. Domaća proizvodnja se povećava iz naših izvora, a uvozi se iz Mađarske, Rumunije i Bugarske. Povećani su troškovi u maloprodaji. Gorivo u Makedoniji ili Bosni je jeftinije nego u Srbiji ali to zavisi od fiskalne politike zemalja, a u prethodnoj godini smo svedoci povećanja akciza na naftu tako da se smanjenje cena nafte na svetskom tržištu ne reflektuje na smanjenje cena benzina i derivata. Velike su barijere za ulazak na tržište i neki put su preterane, recimo tehnički parametri koji čak nisu ni realno potrebni. Ali ipak se smanjilo crno tržište u Srbiji. Markiranje goriva je pomoglo 2014. da se smanji postotak crnog tržišta u zemlji.
Na redu je panel br.1 – Putevi i stranputice nafte u 2016.
Tomislav Mićović, Udruženje naftnih kompanija Srbije; Branko Radun, “Politika”; Dr Dragan Govedarica, katedra za naftno-petrohemijsko inženjerstvo, Tehnološki fakultet Novi Sad; Vera Kalinić, EURO PETROL;
Moderator: Jovana Gligorijević
Anna M. Boulos, u ime Ekonomskog odeljenja Ambasade SAD, obratila se na kraju otvaranja. Energetska sigurnost je temelj nacionalne sigurnosti i diversifikacija je temelj energetske sigurnosti i to se nije promenilo, kao ni zavisnost Srbije od Rusije u energetskom sektoru. Kongres SAD je zabranio izvoz sirove nafte i SAD ne izvoze puno nafte i gasa. Ali, pitanje je kako će cene nafte koje su pale 80% za poslednje vreme. Predsednik Obama je zadao zadatak da se 28% energije dobija iz obnovljivih izvora, posebno iz solarnih elektrana. Srbija je enegetski nesigurna jer nije diversifikovana i najviše struje dobija iz lignita koji je veliki zagađivač. 2000 ljudi godišnje umre od bolesti zbog izloženosti zagađenosti zbog termoelektrana na ugalj. Svaki evro uložen u energetsku efikasnost generiše 4 ili 5 evra prihoda, putem stvaranja radnih mesta. Srbija je zavisna od Rusije u gasu, a tako je bilo i sa Litvanijom, a onda je Litvanija uložila puno u diversifikaciju i uspela je da dobije od Gazproma cene 20% niže nego pre. Srbija će biti u neugodnom položaju kada Rusija prekine prenos gasa kroz Ukrajinu 2019. i to će biti veliki problem u tehničkom smislu, da ostavimo politiku sa strane. SAD i EU će svesrdno pomoći Srbiji da postane manje ranjiva u smislu energetske sigurnosti.
Freek Janmaat, šef Ekonomskog odeljenja Delegacije EU u Srbiji se zahvalio organizatorima i Color Press Grupi, i naglasio da Evropska delegacija zajedno sa Briselom veoma pažljivo prati sve ovo i učiniće sve sto može da pomogne povodom poplava. Kao što znate energetska unija je pokrenuta, koja je zajednička ne samo zajednica država Evropske Unije: to su države koje su stubovi ovog energetskog tržište i cilj je da se poveća konkurentnost i da budu niže cene i za industriju i za građane. Treći i Četvrti energetski paket su počeli da se odmotavaja, a drugi proces koji zelim da spomenem se zove Berlinski proces, sa ciljem da imamo bolju poezanost u regionu, kako zbog infrastukture sve to dovodi do veće konkurentnosti. Infrastruktura igra važnu ulogu. Komisija će pružiti sredstva a i međunarodne organizacije će pružiti finansijsku podrsku. Kada govorimo o Srbiji i energiji, postoje dva otvorena benchmarka: oni su otvoreni u obliku akcionih planova, i koncentrišu se na to kako postići ciljeve.
Hendrik G. C. Van der Dool, ambasador Kraljevine Holandije u Beogradu je pozdravio prisutne i izrazio podršku onima koji su pogođeni poplavama. Holandija je 15. ekonomija u svetu iako nema puno resursa ali ih dobro koristi, uključujući vodu i vetar. Svaka uspešna ekonomska priča se sastoji upravo od dobrog korišćenja i održivog korišćenja. Energetika je uvek podložna geopolitičkim turbulencijama i rizicima i na taj negativni uticaj se moramo navići i spremiti se da živimo sa time. Takođe je ambasador pohvalio Vladu Srbije zbog uvođenja zakona u energetici i njihovog sprovođenja. Holandija je pomogla izgradnju centra za biomasu u Banatu koja predstavlja zaokret ka zelenijim i održivijim tehnologijama. Poglavlje 27 je posebno komplikovano ali će njegovo ispunjavanje znatno pomoći Srbiji da ima čistiju tehnologiju i više stabilnosti i veći životni standard.
Aleksandar Antić je umesto sprečenog premijera Aleksandra Vučića otvorio konferenciju u ime Vlade Republike Srbije. On se zahvalio organizatorima na održavanju konferencije i naglasio da ovakve konferencije postavljaju nove standarde u energetici i da su ovakvi forumi idealno mesto za razmenu mišljenja i pravljenje strategija, kao i da je energetika najvažniji resurs koji svaka zemlja ima. Takođe je istakao važnost zajedničkih strategija u regionu i šire. Srbija je zemlja koja je dobro povezana sa drugim zemljama i blansira između država članica EU i onih koje to nisu. Srbija je prva zemlja koja je članica Energetske zajednice koja je implementirala Treći energetski paket. Na Srbiji je da završi modernizaciju energetskog sektora, pre svega elektroenergetsku industriju. Takođe treba iskoristiti obnovljive izvore energije, naročito energiju vetra, koja je vrlo prisutna u Vojvodini. Srbija bi do 2020. godine trebala da dostigne 27% potrošnje energije iz obnovljivih izvora, što je plan koji smo pred sebe postavili zbog smanjenja zagađenja. Počelo je da se radi na Transbalkanskom koridoru od Ukrajine i Moldavije do BiH i Crne Gore i južne Italije i taj projekat je veoma važan jer jeftina električna energija mora da se sa Istoka Evrope prebaci na Zapad gde je mnogo skuplja. Srbija kao mala država ne može da utiče na velike gasne igre ali može da učini da bude stabilna u celoj priči, a to će se postići građenjem skladišta i interkonekcija. 2015. je prva godina kada su sve energetske kompanije u Srbiji završile sa pozitivnim rezultatom. Javna preduzeća su se veoma promenila od 2012. godine i više ne vode socijalnu politiku na svoju štetu.
Regionalna konferencija “Energetske perspektive i izazovi” održava se danas u Master centru Novosadskog sajma s početkom u 10 časova.
Konferencija se održava povodom drugog dana manifestacije “Međunarodni dani energetike i investicije“.
Konferenciju će otvoriti ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić. Nakon njih, prisutnima će se obratiti ambasador Kraljevine Holandije u Beogradu, Hendrik G.C. van den Dool, šef Ekonomskog odeljenja Delegacije Evropske unije u Srbiji, Freek Janmaat i Ana M. Bulos, ekonomski savetnik Ambasade SAD u Beogradu.
Ceo program možete pratiti putem live stream-a.
