Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Okt.2016, 18:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prilepin: Tendencija da Evropa bude pod kontrolom SAD

Opšte prihvaćena tendencija danas je "da Evropa mora da bude pod diktatorskom kontrolom SAD", rekao je Tanjugu ruski pisac Zahar Prilepin u pauzi potpisivanja svojih knjiga na štandu "Samizdata" na beogradskom Sajmu knjiga.

On je dodao da će takvo stanje u Evropi trajati još 50 godina.

"Onda će doći trenutak kada će narod, a ne finansijske elite ponovo birati vlast u evropskim zemljama. Već se tako nešto dogodilo u Britaniji kada je narod odlučio da izađe >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << iz Evropske Unije", kazao je Prilepin.

Ruski pisac je uveren da aktuelne migracije neće uzdrmati Francusku ni Nemačku.

"Evropa ima dovoljno novca da izdrži te migracije i da izađe na kraj sa tom krizom u kojoj se sada nalazi", kazao je Prilepin.

Gost Sajma knjiga naglašava da Rusija uopšte nije u Evropi.

"Ruski identitet je pouzdaniji svetu jer predstavlja raznovrsnu šarenu zajednicu. Danas takvih igrača u svetu ima tek nekoliko. Filipini, Latinska amerika ...Očigledno je da su ljudi u SAD umorni od misije njihove vlasti. Ono što se danas događa u Rusiji daje nadu čovečanstvu jer su sloboda i identitet mogući", kazao je Prilepin.

Obožavam Kusturicu

Odgledao sam sve filmove Emira Kusturice jer je to moderno u Rusiji i lepo se sa njim proveo za vreme svog boravka u Beogradu i obožavam tog čoveka, dodao je on.

Jedan od najcenjenijih ruskih pisaca današnjice istakao je da ima u stanu celu policu sa knjigama srpskih autora ida posebno voli knjige Mome Kapora.

"Jako cenim stil Mome Kapora, koji je istovremeno pisao pregledno i osećajno. Voleo sam da čitam i dela Pavića, Gorana Petrovića, Ćosića i Andrića", kazao je Prilepin.

Govoreći o srpskoj kinematografiji ruski pisac je kratko napomenuo da je ljubitelj lika i dela Emira Kusturice.

"Obožavam evropsku kinematografiju i uopšte ne razlikujem države iz kojih filmovi dolaze. Kusturica je jedan od retkih ljudi koji u inostranstvu otvoreno podržavaju Rusiju. Stiven Sigal i Miki Rurki su jedini vrhunski umetnici osim njega koji to bez rezerve čine. Srećan sam što takvi ljudi postoje u Srbiji", kazao je Prilepin.

Među publikom koja je i postavljala pitanja bila je i naša pesnikinja Milena Marković.

Ona je pitala Prilepina kako se odlučio da opisuje prirodu i u svojim knjigama kada je to prosto iščezlo iz moderne književnosti.

"Pisci danas u velikoj meri žive u gradovima. Čak i ti pisci koji žive na selu ne učestvuju u seoskim radovima. Moja žena se uvek šali kaže da je neverovatno kako opisujem prirodu kada nemam pojma kako se koji cvet zove, ali ja sam odrastao na selu. Oko mene je bila cela farma. Nekada čovek nije mogao da živi bez konja a danas mu ta plemenita životinja nije potrebna", kazao je Prilepin.

Milena Marković je pitala velikog ruskog pisca koja knjiga mu je promenila život i koji junak sa filma bi želeo da bude.

"Imao sa 16 godina kada sam pročitao knjigu Eduarda Limonova 'Ja sam Edička'. Ta knjiga mi je skinula nevidljive naočari koje sam do tada imao i boje i ljudi oko mene su postali življi i drugačiji. Gogolj ima pripovetku o Tarasu Buljbi. Definitivno bih na filmu voleo da budem Taras Buljba", istakao je Prilepin.

On je dodao da je pre desetak dana završio snimanje filma.

"Živim na selu i tamo su me našli. Odbio sam ih u prvi mah, ali moje četvoro dece me je nagovaralo da se 'snimim za film' pa sam im popustio. Tamo sam preživeo pakao. Odmah su me ubili u prvoj sceni koju smo snimili. Bilo je strašno. Ne samo da su me ubili već sam morao u akrobacijama da padam na nekog dečaka", rekao je Prilepin.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...