Izvor: Politika, 22.Jan.2015, 19:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kustendorfske noći Končalovskog
Za razliku od svog brata, slavnog Nikite Sergejeviča Mihalkova, koji je na Kustendorf festivalu gotovo redovan gost, njegov ništa manje slavan brat Andrej Sergejevič Mihalkov Končalovski, ovde je prvi put. Sigurno ne i poslednji.
I na Kustendorfu će se mimoići sa bratom, potvrdio je medijima, i nasmejan šarmantno izjavio: „Ja sam došao prvi, a kada ja odem, dolazi on.”
Pošto je tokom svečanog otvaranja iz ruku festivalskog gurua >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Emira Kusturice primio „Drvo života”, nagradu za sve buduće filmove, i pošto je prisustvovao i otvaranju izložbe filmskih plakata, ali i projekciji jesenas u Veneciji nagrađenog filma „Poštareve bele noći” („Srebrni lav” za najbolju režiju), koji je samo jedan od odabranih filmova iz „Retrospektive velikana” posvećene njemu, Andrej Končalovski je održao radionicu.
Poznat po tome da ne voli da tumači svoje filmove niti da drži predavanja, Končalovski je sa studentima filma iz celog sveta ipak ostvario neposredan odnos, nudeći im svoju viziju filmskog stvaralaštva i sugerišući da su i on i njegovi slušaoci u istoj situaciji. „Film je poput književnosti, valja nam raditi na svakom kadru, svaki kadar mora da ima značenje i vrednost, jer ćemo inače imati dijareju slika”, govorio je Končalovski, pojašnjavajući i kako se i zašto odlučio da snimi film o običnim ljudima koji žive u zabačenom selu. „ ’Poštareve bele noći’ sam želeo da napravim ni iz čega, samo iz šapata, kako bi publika napregla uši”, rekao je Končalovski, prisećajući se kasnije i anegdote o Albertu Ajnštajnu, koji je rekao: „Priroda priča u pola glasa, a ja imam velike uši.”
Objašnjavajući studentima i kako funkcioniše filmski jezik, kako je sarađivao sa američkim producentima i zašto su američki filmovi glasni („zato što publika žvaće kokice i srče koka-kolu”), Andrej Končalovski se tokom svoje profesorske sesije dotakao i značaja kontemplacije, ali i lepote. „U našoj civilizaciji nema vremena za razmišljanje i promatranje. Kažu da je vreme novac, a to je najgora maksima. Vreme nema cenu, ono je neprocenjivo. Kada vreme postane novac, gotovi smo... Lepota ljude čini tužnim, ali to je neka laka tuga. Tužni ste, a ne plačete. Mislim da je ponekad bolno videti lepotu...”
Kustendorfski đaci i publika, do 26. januara, u okviru retrospektivnog programa posvećenog Končalovskom biće u prilici da vide i njegove filmove – „Romansu o zaljubljenima”, „Marijine ljubavnike”, ali i „Andreja Rubljova”, za koji je, zajedno sa rediteljem i imenjakom Andrejem Tarkovskim, pisao scenario.
D. L.
objavljeno: 22.01.2015.
