Izvor: Blic, 03.Nov.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Emir: Panča Vilju igra Havijer Bardem
Emir Kusturica sredinom sledeće godine počinje da snima film o Panču Vilji, meksičkom revolucionaru koga će igrati slavni Havijer Bardem. Scenario piše Gordan Mihić, a film će snimati u Španiji, Meksiku i Srbiji.
- Pančo Vilja je čovek sa idejom pravde, jednakosti i antiimperijalizma. Razlozi da snimim ovaj film dolaze iznutra, kao snažan osećaj da se prikaže njegov život - kaže Emir Kusturica i dodaje da postoji velika sličnost između nas i ljudi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz Latinske Amerike u to u mnogim aspektima.
- Junaci iz naše istorije slični su njihovim junacima. Taj mentalitet nam je blizak. Način na koji se smejemo, tugujemo, radujemo se" takođe su slični. Imamo mnoštvo materijala koji ćemo Mihić i ja u scenariju podeliti u sedam kratkih priča i biće pravi izazov raditi na tome. Osnova za film nam je odličan roman Džemsa Karlosa Blejka „Prijatelji Panča Vilje” - priča Kustirica.
Glavnog junaka igra slavni glumac Havijer Bardem, inače prijatelj Emira Kusturice i poštovalac njegove muzike koji često sa Salmom Hajek dolazi na njegove koncerte. Na pitanje da li će i lepa Meksikanka dobiti neku ulogu, Kusturica kaže da još uvek nije obavio podelu i da je u ovom trenutku najvažnije da se završi scenario.
- Snimanje će početi u drugoj polovini sledeće godine, a film će se raditi na lokacijama u Španiji, Meksiku i Srbiji.
Na pitanje da li je Pančo Vilja vojskovođa zaljubljivog srca, budući da se ženio čak 24 puta, Emir odgovara:
- Pančo je vojskovođa visokog morala. Oženio se svakom ženom s kojom je spavao. To su bile device i on kao džentlmen, nije želeo da ih okolina osuđuje i naziva prostitutkama. Svakoj je sačuvao čast tako što bi je odveo pred oltar - ističe slavni reditelj.
O Panču Vilji je snimljeno tridesetak filmova, a igrali su ga, pored ostalih, Antonio Banderas, Jul Briner, Teli Savalas...
Gordan Mihić, scenarista, ističe da to ne predstavlja otežavajuću okolnost za njega.
- Nisam gledao nijedan od tih filmova. Davno, kao dete, od filmova o meksičkoj revoluciji gledao sam samo „Viva Zapata”, ali je to bilo toliko davno da se ničega ne sećam. Ovo što Emir i ja radimo nije samo priča o Vilji, već o njemu i njegovih sedam najbližih prijatelja, kao i nekoliko manjih ženskih likova - priča Mihić.
On kaže da se slavni vojskovođa ženio često, skoro uvek kad bi njegove snage osvojile neki grad.
- Bio je naočit i snažan čovek, žene su ga volele, a on nije mogao da im odoli. Brakove je sklapao da bi te žene, s kojima je često bio samo jednu noć, zaštitio od kasnijih govorkanja da su lake žene. Štitio ih je venčanjem i davanjem svog prezimena.
Na pitanje da li je pisanju scenarija prethodio dugi istraživački rad i koje je izvore koristio, Mihić odgovara:
- Osnova za pisanje scenarija je roman Džemsa Karlosa Blejka „Prijatelji Panča Vilje”. Knjiga je obimna, veoma dobra, iscrpno prati razna važna i naizgled manje važna zbivanja, dijalozi su sjajni, ali, ipak, moram sam da nađem još građe za priču kakvu je Emir želeo. Ovo je treći film koji radim sa Emirom. Posle „Doma za vešanje” i „Crne mačke, belog mačora”, imamo težak izazov koji obojicu podjednako privlači: šta jedna priča o revoluciji može značiti u današnjem vremenu strašnih slomova ekonomije, sumraka globalnih diktatura, ruganja pravdi, slobodi, siromašnima, pljačkama i otimačini, sunovrata moralnih vrednosti? Sve to što sam pomenuo prethodilo je velikim revolucijama, pa i meksičkoj. Šta se sve u toj revoluciji događalo? Kako deca revolucije – i zašto – na kraju ubiju sama sebe, unište svoje ideale, u krvi, da bi ubrzo, uprkos tim porazima, seme bunta ponovo proklijalo – zaključuje Gordan Mihić.
Ko je bio Pančo Vilja
Doroteo Arango Arambula, poznatiji kao Francisko Vilja i po nadimku Francisko Pančo Vilja, jedan je od predvodnika meksičke revolucije. Bio je zadužen za revoluciju u severnom delu Meksika, gde je jedno vreme bio i guverner. Postao je poznat kao veliki vojskovođa, a danas mnoge ulice i građevine širom Meksika nose njegovo ime. U Americi Vilju pamte po njegovom pohodu na jedan mali grad u Novom Meksiku koji je isprovocirao žestok odgovor Amerike. Umro je 1923. godine, bio je veliki ženskaroš, ženio se čak 24 puta, a priča se da je iza njega ostalo mnogo zakopanog blaga koje i dan-danas bezuspešno traže.
