Izvor: S media, 05.Avg.2011, 14:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zlatna groznica "drma" jače nego ikad
Već godinama cena zlata zna samo za jedan pravac - naviše. Prvo su zlato kupovali samo privatni i institucionalni investitori, sada su se na tržištu kao veliki kupci pojavile i centralne banke.
Zlato ne donosi nikakve kamate, leži negde sklonjeno, postoji opasnost kradje i neobradjeno teško da bilo čemu služi. Unca zlata deluje prilično nezanimljivo, teška je 31 gram, kao dva reda table čokolade - i uprkos svemu na ceni je većoj nego ikada, konstatuje >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Dojče Vele.
U podrumu našli zlatnike vredne 100.000 evra
„Zlato je uvek na ceni u vremenima krize ili kada ljudi očekuju krizu. S obzirom na finansijsku situaciju mnogih zemalja takvu krizu ljudi sada očekuju“, kaže Fridrih fon Mecler, vlasnik privatne banke Mecler čije je sedište u Frankfurtu na Majni.
Uplašeni od dužničke krize koja preti Evropi i političke nestabilnosti u SAD, mnogi investitori beže u navodno sigurnu luku: trenutno unca zlata košta više od hiljadu i po dolara i dvostruko je skuplja nego pre dve godine.
Zlatni lančići na meti kradljivaca
„Zlato trenutno deluje kao čvrsta stena u buri. Mislim da će biti na ceni sve dok ne budu rešene dužničke krize u Evropi i SAD“, procenjuje Eugen Vajnberg, analitičar tržišta sirovina u Komercbanci.
Rastu cena najviše doprinose centralne banke. Tako je meksička centralna banka nedavno kupila sto tona zlata, a rezerve zlata povećavaju i Kina, Rusija, Tajland i druge zemlje ubrzanog razvoja. S druge strane, razvijene zemlje su prestale da prodaju zlato.
SAD imaju rezerve zlata od 8.133 tone, Nemačka ima 3.401 tonu. Ukupno, procenjuje se da centralne banke imaju rezerve od 27.300 tona zlata, a ako se uračunaju i rezerve MMF i bazelske Banke za poravnanja onda je to 30.800 tona - petina od ukupno 165.000 tona zlata koliko je ukupno od početka pisane istorije iskopano iz zemlje.
Bankomat za zlato
Nije uvek tako bilo. Krajem devedesetih godina unca zlata koštala je samo 300 dolara što je jedva pokrivalo troškove proizvodnje.
Cena unce zlata bila je 2000. godine 272 dolara, dvadeset dolara manje od cene proizvodnje. Ali, posle napada 11. septembra 2001. godine sve se promenilo.
Nakon toga usledila su tri talasa potražnje zlata koja su dovela do rasta cene: 2008. godine kada je bankrotirala velika američka banka Leman, 2010. kada je postalo jasno da je Grčka prezadužena i 2011. godine kada se videlo da Evropska monetarna unija ima silne muke da izađe na kraj sa dugovima perifernih zemalja - Irske, Portugalije i Španije.
U Majdanpeku “trune“ 15 miliona dolara
Od tada u trci za zlatom nema pauze.
U reci Eder u Nemačkoj pronađeno je zlato!
Zlatna groznica mnoge je podstakla da, baš kao nekad na Divljem zapadu, dođu i oprobaju svoju sreću u potrazi.
Još niko kući nije otišao praznih ruku.
Entuzijaste predvodi geolog Veit-Eno Hofman koji je proučavao dragoceni metal punih 10 godina.
Njegova potraga za blagom odvela ga je u Afriku, Aziju i Severnu Ameriku, a sad se vratio u Nemačku, javlja Rojters.
(Tanjug foto:Guliver/Thinkstock)
