Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 21.Feb.2010, 12:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Žig štiti proizvod, brend ga prodaje

BEOGRAD-Važno je podići svesti naših privrednika o značaju domaćih robnih marki, kako bi proizvodi iz Srbije bili zaštićeni na odgovarajući način, rekao je Vladimir Marić, načelnik odeljenja za žigove u Zavodu za intelektualnu svojinu.

- Veoma je važno podići svest privrednika o značaju robne marke i koristima koje neko preduzeće može da ima od te oznake - kaže Marić.

Privrednici Srbije su, inače, na više skupova ukazali da bi država trebalo mnogo više >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << nego do sada da se angažuje u zaštiti domaćih robnih marki, kako bi doprinela njihovoj većoj konkurentnosti i plasmanu, posebno na inostrana tržišta.

- Zavod za intelektualnu svojinu bavi se zaštitom žigova i oznaka geografskog porekla, uz napomenu da brend, za razliku od žiga, nije zakonski termin. Pod brendom se najčešće podrazumevaju poznati žigovi koji imaju dobru reputaciju i predstavljaju celokupan imidž jednog preduzeća - žig, ali i dizajn njegovih proizvoda, načina na koji se reklamira... Žig je, s druge strane, pravno zaštićeni znak kojim jedno preduzeće obeležava svoje proizvode ili usluge u prometu, sa ciljem da ih potrošači razlikuju od istih ili sličnih proizvoda i usluga koji dolaze od drugih proizvođača - objašnjava Marić.

Osnovna funkcija žiga je, prema rečima Marića, da doprinosi individualizaciji proizvoda i usluga, a kao primer može da posluži kompanija "Koka-Kola" koja obeležava svoje prepoznatljivo istoimeno piće sa znakom Coca-Cola.

- Upravo na osnovu tog žiga potrošači to piće razlikuju od drugih bezalkoholnih pića na našem tržištu. Kada Zavod za intelektualnu svojinu zaštiti žig određenog proizvoda, to zapravo znači da je onaj kome je žig zaštićen stekao ekskluzivno i monopolsko pravo na neki znak. Zaštita žiga regulisana je pre svega Zakonom o žigovima i Uredbom o postupku za priznanje žiga, a naši propisi u ovoj oblasti usklađeni su sa propisima drugih evropskih zemalja - ističe Marić.

Zamenica direktora za pravne poslove u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza Mirjana Dimitrijević naglašava da je za sada jedini dostupan mehanizam zaštite proizvoda, ali i brendova Srbije, regulisan kroz zaštitu žiga i industrijskog dizajna.

- Zaštita brendova je obuhvaćena zaštitom intelektualne svojine. Zaštita žiga, industrijskog dizajna, patenta spada u takozvanu intelektualnu, industrijsku, svojinu i kao takva štiti se zakonima iz ove oblasti - navela je Dimitrijevićeva i dodala da, pored domaće regulative, zaštitu proizvoda definišu i međunarodne konvencije koje je Srbija potpisala.

- Sve one omogućavaju da zainteresovano privrednik koji želi da zaštiti svoj dizajn ima mogućnost da podnošenjem prijave u domicilnoj instituciji za zaštitu intelektualne svojine istovremeno traži i međunarodnu zaštitu. Ulaskom u Evropsku uniju zaštita u domicilnoj zemlji automatski će podrazumevati i zaštitu na teritoriji celog 27-članog bloka država - objašnjava Dimitrijevićeva.

Zaštita bi se odnosila kako na proizvode sa oznakom geografskog porekla poput sjeničkog sira, ariljskih malina, pirotskog ćilima, tako i na kulen, kajmak, ajvar, šljivovicu ali i na  neki drugi prepoznatljivi prehrambeni proizvod kao što su "plazma" ili drugi poznati konditorski proizvodi.

Programi subvencija, ili uopšte podsticaja, bili bi od pomoći preduzećima koji imaju jake brendove, a izvozno su orijentisani, smatraju privrednici.

Nastavak na Glas javnosti...