Izvor: B92, 30.Mar.2014, 15:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zdrav patriotizam i ekonomski rast

Tokio -- Nobelovac Rober Šiler smatra da je podizanje patriotskog duha neopodno da bi se radikalno promenilo ekonomsko raspoloženje u jednoj zemlji.

Uverenost u ispravnost sopstvenog ekonomskog modela i neka vrsta "zdravog nacionalizma" su najvažniji uslovi za uspešnu borbu protiv stagnirajuće privrede, tvrdi američki ekonomista Robert Šiler.

On veruje da su poslovni ljudi širom sveta prestali obimnije da investiraju u nove projekte nakon početka globalne finansijske >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << krize u leto 2008. godine, zbog opšte pesimističke klime i prevelike bojazni za buduće poslove.

Šiler, profesor ekonomije na američkom Unverzitetu Jejl koji je lani za svoje teorijske radove u ekonomiji dobio i prestižnu Nobelovu nagradu, kaže da jedini uspešan način borbe protiv tekuće stagnacije i vrlo skromnog rasta u većini najrazvijenijih zemalja predstavlja prvenstveno stvaranje nove, pozitivne, poslovne klime.

"Ljudi su suviše zaplašeni razgovorima o krizi i ne ulažu u nove projekte. Jedini način da se razbije ta loša klima je stvaranje novog talasa poslovnog poverenja", ističe on.

Ekonomijom upravljaju osećanja i utisci, a istorija velikih kolebanja na berzama akcija je u velikoj meri posledica "stagnacije u glavama ljudi", smatra ugledni američki stručnjak.

Šiler objašnjava da poslovni optimizam podstiče biznismene da troše više novca i šire svoje poslove, unajmljuju više saradnika, grade nove fabrike, dok učestale priče o ekonomskom padu utiču da se poslovna aktivnost sužava i svi bitni rashodi smanjuju. Kao dobar primer ekonomskog "buma", on navodi polet u američkoj privredi koji je zabeležen u prvoj polovini protekle decenije, kada je "postojala čvrsta vera u trijumf kapitalističkog preduzetničkog duha u novom milenijumu".

Visok privredni rast u SAD i drugim razvijenim delovima sveta tada je bio toliko moćan, jer je ogromna masa ljudi bila spremna, psihološki i finansijski, da investira u stambenu gradnju, informaciono-tehnološki sektor i druge brzo rastuće delove ekonomije, navodi Šiler, a prenosi portal Finmarket.

Kada je, međutim, u leto 2008. godine buknula globalna finansijska kriza, informacije o opštem blagostanju brzo su zamenjene izveštajima o mnogobrojnim koruopcionaškim skandalima u hipotekarnom biznisu SAD i drugih razvijenih ekonomija, zloupotebama u velikim zapadnim bankama, drugim finansijskim institucijama, ali i greškama finansijskih regulatora, navodi američki profesor .

U tako lošoj poslovnoj klimi, strah od posledica duboke recesije u svetskoj privredi početkom 2009. postao je najveći u proteklih 30 godina, objašnjava Šiler, koji je krajem 2012. godine posetio Japan i tom prilikom dao "ključne savete" premijeru te zemlje, Šinzu Abeu.

Premijer Japana je, naime, primenjujući Šilerove savete i njegovu "psihološku teoriju" uspeo da pokrene u pozitivnom smeru treću po snazu svetsku privredu, koja je prethodnih bezmalo 20 godina uglavnom bila u recesivnom stanju.

Abe je preduzeo niz mera u cilju efikasne i brze primene u domaćoj ekonomiji obilnih novčanih i finansijskih stimulacija, uz istovremeno sprovođenje strukturnih privrednih reformi.

Takva ekonomska politika je brzo dala veoma opipljive rezultate, jer je prema analizi Međunarodnog monetarnog fonda razlika između stvarne i moguće proizvodnje u Japanu opala lani na svega 0,9 odsto, prema visokih 3,6 procenata u "kritičnoj" 2011. godini.

Ostale najrazvijenije zemlje nisu, za razliku od Japana, još prošle "ni polovinu puta ka stvarnom privrednom oporavku", a podaci MMF-a pokazuju da je u tom delu svetske ekonomije razlika između realno ostvarene u moguće produkcije u 2013. bila i dalje visoka - 3,2 odsto, iako nešto manja nego u periodu kada je kriza bila na vrhuncu.

Premijer Abe, pored primene navedenih stimulativnih ekonomskih mera, uporno radi i na podizanju patriotskog duha u Japanu, jer je i to neopodno da bi se radikalno promenilo raspoloženje nacije i ekonomska klima u "zemlji izlazećeg sunca", koja je decenijama posle Drugog svetskog rata bila najbolji primer države sa stalnim i visokim privrednm rastom.

Nastavak na B92...