Izvor: B92, 09.Jul.2013, 10:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zašto su sremački žeteoci ljuti?

Beograd -- Ubiranje hlebnog žita pri kraju, a kupci oklevaju s otkupnom cenom pšenice, piše Politika.

Žeteoci su zadovoljni prinosima, jer je na prvih požnjevenih 5.500 hektara u Sremu prosečan prinos 5,7 tona kvalitetnog zrna pšenice po hektaru, a nezadovoljni su, jer ni mlinari ni Robne rezerve države nisu još izašli sa ovogodišnjom cenom hlebnog žita.

U žetvenoj ofanzivi u Sremu na njivama je 700 kombajna, koji će posao na 54.400 hektara pšeničnih polja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << završiti do polovine ove nedelje.

Na imanjima zemljoradnika prosečan prinos je, za sada, 5,4 tone po hektaru. Lane je bio 4,7, a na imanjima poljoprivrednih firmi prinos je znatno veći - 6,9 tona po hektaru - za 1,5 tona više nego što je požnjeveno prošle godine.

"Prinosi su dobri, kvalitet zrna je iznad standarda. Na pojedinim parcelama ima i polegle pšenice, što umanjuje prosečan rod, međutim, i pored toga, ratari su prezadovoljni prinosima. Ovaj najveći posao biće završen, ako ne bude kiše za sedam do najdalje deset dana" – kaže Vladimir Vlaović, sekretar za poljoprivredu u Sremskoj privrednoj komori u Sremskoj Mitrovici.

Međutim, pšenica se ne prodaje, svi čekaju da se o novoj ceni izjasne mlinari i Robne rezerve. Mali trgovci žitom obilaze ratare i nude cenu od 17 do 18 dinara, međutim, niko ne prihvata ovakvu cenu, jer, poljoprivrednici računaju da bi ove godine, prema troškovima proizvodnje, cena trebalo da se kreće od 22 do 23 dinara.

Ovogodišnji rod od 310.000 tona pšenice u Sremu završiće u silosima i skladištima, poljoprivrednici se i dalje nadaju da će Robne rezerve organizovati otkup većih količina pšenice, po prihvatljivoj ceni, koja ne bi smela da bude ispod 20 dinara, što bi značajno uticalo i na opredeljenje poljoprivrednika za sledeću setvu hlebnog žita. U protivnom, od organizacije otkupa i cene, zavisiće i odluka zemljoradnika o setvenim površinama pod pšenicom za ovu jesen.

"Nije dobro što se još uvek ne zna cena hlebnog žita. Inače, za seljake je pšenica prva roba za prodaju, pa bi o tome morali da vode računa mlinsko-pekarska industrija i Robne rezerve. Mi ove godine imamo pod pšenicom znatno veće površine nego lani, povećanje je iznad deset odsto. Ako priča o cenama potraje duže, ako se odlaže otkup sigurno je da će na jesen pšenica zauzeti manje površine, jer ratari više ne mogu da prihvate neizvesnost koja prati svaku žetvu", kaže Vlaović.

Nastavak na B92...