Izvor: B92, 27.Feb.2016, 17:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto su odjednom svi "CEO, CFO, CMO, COO..."
Radnike nerviraju i zbunjuju poslovne titule i opisi poslova koji su sve duži i duži.
Pretrpanost poslom i zaslepljenost nazivima radnih mesta, kao i određivanje tačno određenih uloga, s pripadajućim spiskom aktivnosti, može učiniti da se zaposleni osećaju zarobljeno unutar ograničavajućih očekivanja.
Radnici danas doživljavaju krizu identiteta, jer ne znaju kako da pokažu svoj puni potencijal, ali i onaj svojih kolega (ako su šefovi). Politička birokratija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << definiše tradicionalna radna mesta, dok se danas očekuje da nova radna mesta budu puna inovacija i inicijative, te da 'svi sve znaju'.
Iako radnici u većini slučajeva žele biti kreativniji i iskazati svoje mišljenje, opisi poslova i zaduženja ih ograničavaju i teže se otkrivaju njihovi pravi talenti. Tako mnogi sve teže naginju ka putu za uspeh, dok im različiti nivoi menadžerske birokratije onemogućavaju proaktivnost, pa čak i osobe na rukovodećim pozicijama imaju problema s donošenjem odluka.
Izvršni direktori velikih firmi tvrde da prolaze kroz 'organizacionu krizu'. Uz to što radnici osećaju da su 'zapeli' sa svojim titulama i opisima poslova, i mendžment prolazi kroz tegobe i preplitanje odgovornosti.
Kao što je jedan direktor opisao: "Ljudi se plaše da donose odluke i jako su osetljivi po pitanju toga da svaki naziv radnog mesta bude zastupljen, kako bi se osigurao odgovarajući konsenzus. Ljudi ne žele biti odvažni, jer ne žele da ih se smatraju odgovornim za posledice. Nedostatak organizacionog angažmana učinio je našu kompaniju reaktivnijom i stavlja naše vođstvo u opasnu poziciju ".
Titule pomažu kreiranju hijerarhijske, birokratske infrastrukture širom preduzeća. Organizacije moraju biti spremne da prigrle različite načine razmišljanja kako bi otkrile nove načine izvršavanja poslova i uspešno preživele postojeće i nadolazeće promene.
Dok promišljate o svom radnom mestu, razmislite i o sledećim načinima na koje bi nazivi radnih mesta mogli da ometaju produktivnost i inovativnost:
1. Crpe snagu iz pobijanja mentaliteta
Obratite pažnju na koji način nazivi radnih mesta diktiraju izvršavanje poslova, što jednostavno predstavlja način na koji ljudi razmišljaju. Naime mnogi ljudi vole da im se kaže šta treba da urade, te nemaju želju ni namereu da idu van okvira tih granica, nego rade isključivo ono što je unutar tog opisa posla.
Nije reč tek o slučajnim zapažanjima, nego je to dokazalo više istraživanja, koja su pokazala da su kompanije tako trenirale svoje zaposlene da ne razmišljaju nego samo slepo obavljaju svoje poslove. Iako bi im to u nekim situacijama moglo ići na ruku, jer znaju da je posao obavljen i da niko 'ne talasa', s druge strane u vremenima promena ovo može uzrokovati probleme, jer ljudi ne pokazuju svoj puni potencijal. A tako ni u suprotnom ne doprinose rastu kompanije u onolikoj meri koliko bi mogli.
2. Stvaraju neefikasnost
Zašto se mora održati toliko sastanaka pre donošenja ikakvih odluka i pre samog delovanja? Uz to, sastancima ne prisustvuju svi zaposleni (tj. Predstavnici svih zanimanja), što usporava napredak, stvarajući usput neefikasnost. Razmislite samo koliko puta ste čuli rečenicu: “Ne mogu preuzeti tu odgovornost, jer je to tuđi posao”.
To objašnjava i zašto toliko malo ljudi zna da pomogne u rešavanju problema koji se ne tiču konkretno njihovih poslova. Radno mesto 21. veka zahteva da znate funkcionisanje tuđih poslova i da imate preduzetnički duh. No kad su ograničeni svojom titulom, ljudi se i ne trude da deluju van okvira svog opisa radnog mesta, te su sve manje relevantni na poslu.
3. Doprinose pristranom donošenju odluka
Zbog naziva svojih radnih mesta, ljudi pri donošenju odluka ostaju pristrasni jednoj strani umesto samom procesu i onome što je stvarno najbolje za njihovu kompaniju i klijente. Nije retkost da se smanjuje produktivnost i da raste jaz između različitih mogućnost zato što zaposleni pre svega gledaju kako da zadovolje političke agende svojih direktno nadređenih. To pak samo još više utiče na 'političke razmirice' unutar organizacije, te je sve teže da donose brze i ispravne odluke.
Svi smo se bar jednom uverili kako je naziv posla uticao na donošenje odluka koje u tom trenutku nisu bile ispravne, pa je nužno uvideti da nazivi radnih mesta mogu delovati na to da ljudi deluju ili se osećaju moćnijima nego što ustvari jesu.
4. Otežava pokazivanje punog potencijala
Zaposleni se osećaju zatočeno između onoga što misle da drugi očekuju od njih da budu i onoga što žele da budu. Ovo postaje sve veći problem na poslu kad poslodavac da posao nekome ko možda nije dovoljno kvalifikovan za njega, tačnije nekome ko ne može (ili ne želi) da otkrije puno potencijal svojih zaposlenih.
Isto tako ni radnik ne može pokazati puni potencijal u poslovnom okruženju u kojem je ograničen svojom titulom. Tradicionalno radno mesto na kojem je svaka osoba definisana svojom titulom i opisom posla preti da će ih učiniti irelevantno, kao što preti i donošenju odluka, dok se oni koji imaju 'bolje' nazive mogu osećati dovoljno moćnim da prate lične planove.
Uporedite sve to sa novim radnim okruženjem kakvom moramo stremiti. Tamo uloge i odgovornosti nisu ograničene na poslovne titule i opise, pa i odluke mogu biti sve efikasnije. Sve bi trebalo da bude transparentnije i puno dopunjavanja, zahvaljujući čemu bi zaposleni bili samouvereniji i predlagali bi nova rešenja. Na taj način bi se pronalazila bolja, nova rešenja, čime bi se osigurao rast posla, što bi trebalo da bude i krajnji cilj.
