Izvor: B92, 28.Avg.2012, 12:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zašto nemamo pšenicu na 600.000 ha

Beograd -- Srbija je svetski rekorder u smanjenju setvenih površina pod pšenicom, koja treba da postane strateški proizvod i zauzima 600.000 hektara.

Kako piše u novom broju časopisa "Korak" koji PKS, sa toliko zemljište pod pšenicom mogli bismo svake godine da izvozimo milion tona hlebnog žita.

Iako je ovogodišnja žetva obavljena na ukupno 482.613 hektara u rekordnom roku, a ambari puni žita, čak i iznad očekivanja, površine zasejane pšenicom u našoj zemlji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bile su najmanje za poslednjih šest decenija. U silose je smešteno 1,9 miliona tona žita, a prosečan hektarski prinos je oko 3,9 tona, što je, kako ističu stručnjaci, "dobro ako se zna šta je sve pšenicu pratilo od setve do žetve".

Gotovo polovina njiva zasejana je posle optimalnog roka za obavljanje ovih poslova, nekvalitetnim semenom, a ni vremenske prilike nisu bile naklonjene ratarima. Žetva je počela i nešto ranije nego što se očekivalo, ali zahvaljujući dobroj pripremi i mehanizaciji, koja je obuhvatala oko 400.000 traktora i 25.000 kombajna, posao je obavljen u rekordnom roku.

Stručnjaci ukazuju da se nepovoljan trend koji se odnosi na to što su površine pod pšenicom poslednjih 20 godina gotovo prepolovljene, može promeniti gajenjem u plodoredu, povećanjem subvencija, uključivanjem preradjivača u ugovaranje proizvodnje i licenciranjem većeg broja javnih skladišta.

Savetnik za poljoprivredu predsednika PKS Vojislav Stanković naveo je da smo ove godine u lošim uslovima imali dobru žetvu pšenice, te će od ukupnog roda biti dovoljno žita za domaće potrebe, zalihe, a ostaće i oko 400.000 tona za izvoz.

"Međutim, ne bi trebalo da nas zavaraju ovi podaci, već polja pod pšenicom u Srbiji treba stabilizovati na 500.000 do 600.000 hektara", kazao je on.

Direktor udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković upozorio je da smanjenje setvenih površina nije bilo praćeno porastom prosečnih površina, već su naprotiv ti prinosi padali, tako da smo doveli sebe na ivicu rizika da narednih godina budemo i uvoznici pšenice.

"Srbija nikada ne bi trebalo da zaseje manje od 500.000 hektara, sve dok prosečan prinos pšenice ne bude prešao pet tona po hektaru. Tek tada bi bilo realno da ne strahujemo koliko ćemo imati pšenice, ako se desi da se zaseje manje od očekivanja", naveo je on.

Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede dr Drago Cvijanović mišljenja je da i u slučaju nepovoljnih vremenskih prilika, kao što je velika suša, treba zasejati i odredjene površine u proleće, jer su naši selekcionari proizveli veoma kvalitetne jare sorte pšenice.

Predsednik Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš ukazuje da zemljoradnici već više godina zahtevaju od nadležnih da se po pitanju pšenice uključe mlinari i pekari, kako bi i oni vodili računa o svojoj sirovini, odnosno inputu, a ne da čekaju intervenciju Robnih rezervi u vreme otkupa. Zamenik direktora "ŽitoVojvodine" Zdravko Šajatović ističe da je rešenje ovih problema da se pšenica proglasi za strateški proizvod u Srbiji i dodao da Srbija mora pratiti kretanja u svetu, gde površine pod pšenicom rastu.

Savetnik u PKS Milan Prostran kaže da je tražnja za pšenicom na svetskom tržištu sve veća i da je ta kultura ekonomski sve isplativija za naše proizvođače.

Nastavak na B92...

Večernje novosti: U pepeo otišlo 11.000 hektara

TvojPortal.com: Srbija svetski rekorder u smanjenju setvenih površina pod pšenicom